Skip to main content

TRIPTIH - Vesna Gorse


TRIPTIH


- Ispricaj mi nesto MISTICNO - zapovedi devojcica neobicno isticuci poslednju rec. Nedavno ju je naucila i od tada je koristila svakom prilikom da je izgovori, a to je cinila gotovo sa telesnim uzitkom.

Leonard poslusno klimne glavom. U njegovoj utrobi jedan komplikovani deo spozna pojam "misticnosti" i brzi proces stvori pocetak price:

- Na obali reke ziveo je mali sumski duh...

- Ne, ne! - odlucno odbi devojcica. - Reke nisu misticne. Zelim nesto drugo.

Leonard se spusti na kuhinjsku stolicu i razmisli.

- Neobicni letac i njegova kci stigli su sa daleke zvezde...

- Leonard! - prekori ga devojcica. - To sam slusala juce za doruckom.

Leonard uzdahne i stade nizati razlicite pocetke neobicnih prica. Devojcica je nezadovoljno odmahivala glavom, mrstila se i ljutila. Napokon razdrazeno otrca u decju sobu i stade vakcinisati najnoviju lutku protiv opake bolesti, ostavivsi svog mentora da tuguje nad promasenim pedagoskim metodama.

Iz turobnog razmisljanja Leonarda prenu zvuk kljuca u bravi. Narednog trena Melinda agresivno nahrupi u stan i pridje mu bez reci. Rukom mu prodje kroz kosu, i pronasavsi u njoj jedva vidljivu sicusnu sklopku, pokrenu je u stranu.

- George - rece mu strogo.

S Leonardovog lica nestade svaki izraz i ostade samo besprekorna bezlicnost savrsenog engleskog batlera. On se ukipi u stavu mirno.

- Na sluzbi - rece.

- Serviracete za cetiri osobe. Imacemo goste.

- Vrlo dobro - prihvati George.

- Pripremicete sledece - lice joj se zgusnu u dubokoj koncentraciji. - "Potage Julienne"... ne, bolje corbu od luka. Zatim ovcji but... onako kako vi znate, i... imamo li prokelja? Nista za to, narucite telefonom. Pripremite ga na maslacu.

- To je sve, gospodjo?

- Skoro zaboravih salatu. Salatu od celera. Oh, i desert. Za desert... zaista ne znam.

- Sufle od malina? - predlozi George.

- Izvrsno, sufle od malina. To je sve.

- Vrlo dobro, gospodjo.

- Rucak mora biti serviran do 13 i 30.

- Vrlo dobro gospodjo.

Kada ga je Melinda napustila, George je u svojoj savrsenoj memoriji vec zbrajao potrebne namirnice.

Uz pomoc mikroprocesorske rernei svoje vestine zgotovio je rucak za nepuni sat. Upravo je zavrsio serviranje stola u trpezariji i vratio se u kuhinju da izvadi but iz rerne kad zacu zvonce na vratima i ubrzo zatim priguseni kikot koji je najavljivao dolazak gostiju.

Melinda udje u kuhinju, i na nnjegovo zgrazanje umoci prst u jos topao sufle od malina i sa uzitkom ga oblize. Pridje mu sasvim blizu i uroni ruku u gustu grivu njegove kose. Istog casa se nadje u njegovom pohotnom zagrljaju.

- Melinda - pohotno prosapta Sebastijan - nismo tako dugo. Podjimo gore.

- Ne sada, mili - nasmesi se njegova zena i izmigolji iz zagrljaja. -Zar si zaboravio na Arta i Lori? Upravo su stigli. Presvuci se na brzinu i dodji da nam natocis pice, inace cemo ispasti nekulturni.

Sebastijan poslusno krenu ka garderobi cudeci se umascenoj kecelji svezanoj oko struka. Nikada nije ni jaje ispekao!

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…

BAJKA O KOMPJUTORU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM - Bajka o maszynie cyfrowej, co ze smokiem walczyla - Stanislaw Lem

BAJKA O KOMPJUTERU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM






Kralj Poleander Partobon, vladar Kibere, bijaše velik ratnik, a kao pobornik metoda suvremene strategije više od svih ratnih znanosti cijenio je kibernetiku. U njegovom kraljevstvu sve je vrvilo od elektronickih racunala, manjih ili vecih »elektronskih mozgova«. Poleander ih je postavio gdje god je mogao — nipošto ne samo u astronomskim opservatorijima ili u školama nego doslovce posvuda: cak je u rubna kamene na ulicama dao ugraditi »elektronske mozgove« koji su glasno upozoravali pješake neka pripaze da se ne spotaknu, a bilo ih je i na stupovima, na zidovima i drvecu, tako da ih je svatko u bilo koje vrijeme mogao zamoliti da mu pokažu put. Objesio ih je i ispod oblaka da odozgo jave kad pocne padati kiša, razmjestio ih je po planinama i dolinama. Ukratko, na Kiberi se nije mogao naciniti nijedan korak a da se ne naide na »elektronske mozgove«.
Lijepo bijaše na planetu Kibera, jer je kralj propisao ne samo da se sve što je do tada postojalo …