Skip to main content

SNEG - Milena Benini


SNEG



Stari Maks bio je vec star kada je pocela promena. Zato i nije bilo nikakvo cudo sto je kucnog robota AK-101 zvao imenom svoga sina Alfija. Pravi Alfi bio je krhkog zdravlja i umro je za vreme jedne od prvih dugih zima sto su nagovestavale ledeno doba, ali AK-101 imao je dovoljno ljudskog u sebi da bi Maksu mogao zameniti sina. Uostalom izmedju pravog i laznog Alfija postojala je samo jedna bitna razlika: Alfi je uvek bio svojeglav, dok je AK-101, kao i svi kucni roboti, izvrsavao svako naredjenje bez pogovora i vrlo temeljito. Ali, Maks je bio star i potpuno uveren da pred sobom ima svog neposlusnog sina.

- Alfi - poceo je jednog dana - zelim da pocistis sav sneg. Ali kad kazem sav, onda to i mislim. Do poslednje pahuljice.

I AK-101 je prionuo na posao. A kako je njegov gospodar te veceri umro, nije bilo nikoga da ga zaustavi. Stari je Maks, i ne znajuci, bio poslednji covek na zemlji.



Stotine, hiljade godina. Zemlja se pocela oporavljati, ispod hladnog tla pojavile su se biljke, i zivot je iznova poceo. Milenijumima kasnije, naucnici jednog novog covecanstva pitace se zasto. I nikome nece ni pasti na pamet da Zemlja duguje svoj zivot jednom starom coveku, i jednom poslusnom robotu, koji je pocistio sav sneg.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…