Skip to main content

KOLO - Vedrana Čačić


KOLO



“Pođi sa mnom dečače. Zar se mene bojiš? Ruke su ti ledene. Nije valjda od straha? Hajde sa mnom. Ne plaši se. U kolo! U šumu! U kolo! U vodu!”

Otvara oči, ali su one ispunjene neprobojnom prazninom. Tišina, a ipak njen glas i dalje žubori u njegovoj glavi. Šapat koji budi sećanje na…

NE! Ne želi tamo da ide! Ne sme za tim glasom!

Ali, to nije glas kojeg se seća. Dubok, umirujući – da, ali to ipak nije glas koji je znao.

“Opusti se dečače. Zatvori oči i pođi sa mnom. Čuj, vetar šumi u krošnjama. More te zove iza ugla. Dođi u naše kolo. Uzmi nas za ruke. Igraj sa nama!”

Malene ga šake ne ispuštaju. Belasaju na mesečini. Bosa stopala šljapkaju po šljunku. Voda mu ledi kolena. Kose se viore oko njega.

“Igraj, igraj u krug! U dubinu!”

Glas je sve jači. Tihi smeh sada je razuzdani kikot. Mišiće na stomaku grči mu hladnoća vode.

“U krug! U dubinu, dečače!”

Smeh pobede dok mu slana voda kulja u usta i zaglušuje urlik. Par ruku krvavih, isečenih zglobova grabi ga iz tame.

NE! Ne sme za njima! Za tim poznatim očima!

“Kasno je dečače. Prezir ne praštamo!”
Poslednje što je čuo dok mu bubne opne pucaju pod pritiskom dubine.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…

BAJKA O KOMPJUTORU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM - Bajka o maszynie cyfrowej, co ze smokiem walczyla - Stanislaw Lem

BAJKA O KOMPJUTERU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM






Kralj Poleander Partobon, vladar Kibere, bijaše velik ratnik, a kao pobornik metoda suvremene strategije više od svih ratnih znanosti cijenio je kibernetiku. U njegovom kraljevstvu sve je vrvilo od elektronickih racunala, manjih ili vecih »elektronskih mozgova«. Poleander ih je postavio gdje god je mogao — nipošto ne samo u astronomskim opservatorijima ili u školama nego doslovce posvuda: cak je u rubna kamene na ulicama dao ugraditi »elektronske mozgove« koji su glasno upozoravali pješake neka pripaze da se ne spotaknu, a bilo ih je i na stupovima, na zidovima i drvecu, tako da ih je svatko u bilo koje vrijeme mogao zamoliti da mu pokažu put. Objesio ih je i ispod oblaka da odozgo jave kad pocne padati kiša, razmjestio ih je po planinama i dolinama. Ukratko, na Kiberi se nije mogao naciniti nijedan korak a da se ne naide na »elektronske mozgove«.
Lijepo bijaše na planetu Kibera, jer je kralj propisao ne samo da se sve što je do tada postojalo …