Skip to main content

Slobodan Curcic - MI ILI ONI


MI ILI ONI



Izronili su iz subsvemira u kvadrantu SEG 907088, i po prvi put se nasli u prostoru koji su insektaneri kontrolisali. Komodor Bruner je naredio okupljanje Prve Ekipe na komandnom mostu. Prva Ekipa je bila sastavljena od probranih, kondicioniranih pilota, koji su se mnogo puta dokazali u besomucnom i nemilosrdnom ratu ljudi i Insektanera.

Komodor Bruner je bio snazan covek, odlucnih crta lica, kao isklesan od mramora. Celicno sive oci su brzo preletele po likovima ispred njega. Dvadeset i cetiri pilota, ponos nosaca lovaca "Iravadi", dvadeset cetvorica koji su trebali da izvedu gotovo nemoguc zadatak.

"Ovde ste jer je trenutak dosao" progovorio je komodor Bruner "Znam da je svima vama poznato ko su insektaneri i koliko je Zemlja imala gubitaka u ratu koji se vodi dva veka bez prestanka. Ovo nije pitanje prestiza, momci, ovo je klasicno i jedinstveno pitanje: mi ili oni! Odlicno znate sta vas ocekuje ako im zivi padnete u ralje. Zato ni vi nemojte da imate milosti!

"Kuda letimo?" upitao je najstariji medju p;ilotima, Irving Tempel.

"Nalazimo se u blizini Tau Ceti i koristimo je kao zastitu" nastavio je komodor da objasnjava "Zvezda je izmedju nas i njihovih prvih predstraza. Ali, necemo dugo moci da ostanemo nevidljivi. Insektaneri jos nemaju mogucnost leta kroz subsvemir, i to je nasa velika prednost. Sa druge strane, njihova reprodukcija je cudovisna i oni brzo nadoknadjuju svoje gubitke.

"Prokleti insekti!" psovka je skliznula sa usana Gordona Makova. Jos nije zaboravio pogibiju najboljeg prijatelja, cija je letelica bila unistena u nemilosrdnom obracunu kod Sigme Lava "Kad ce vec nasi naucnici da konstruisu dovoljno mocno oruzje da ih zbrisemo iz vasione, komodore?"

"To je i moja prokleta zelja" odvratio je Bruner "Mozda ovo sto posedujemo na 'Iravadiju' predstavlja pomak napred..."

Svi su napregnuto ocekivali nastavak. Bruner klimnu.

"Da, vi ste odredjeni da svojim lovcima napadnete tri njihove satelitske baze, koje su predstraze jedne od njihovih planeta, Kobrusa. Nas brod 'Iravadi' koristice paniku koju ce vas napad da izazove, i prodrece u orebitu Kobrusa i zasejace planetnu atmosferu smrtonosnim virusom, za koji nasi naucnici veruju da moze da unisti insektanerske larve. Ako im sagorimo porod, iseci cemo im i mogucnost da se enormno brzo razmnozavaju i tako nadoknadjuju sve gubitke koje im nanesemo, prokleti bili! Da ponovim: sada sedate u vase dzetove i napadate sve tri satelitske baze. Podeljeni ste u tri grupe: Plavi Jedan, i tako dalje do osam, Zeleni Jedan i dalje, i Beli Jedan i dalje do osam. Vodje eskadrona su Makov, Tempel i Cang. Ima li pitanja?"

Niko nista nije upitao. Svi do jednog su zeleli samo da uzlete sa "Iravadija" i jurnu u napad. Bruner klimnu.

"Na izvrsenje! I neka su zvezde sa vama!"

Piloti pozurise ka lansirnim rampama. Gordon Mikov uskoci u sediste svog astro dzeta i prekontrolisa aparaturu. Navukao je kauzer kacigu na glavu, prikljucio potiljacnu vezu sa kompjuterom, osetio jos jednom kako mu ubrzanje siklja kroz neuronska cvorista. Identicno osecanje su imali i svi ostali piloti, ukljucujuci i Tempela i Canga.

"Plavi Jedan, kreci!"

Makov pritisnu tastaturu i astro-dzet siknu kao usijani mlaz elektrona u bezvazdusni prostor. Okolno crnilo ga na mah upi u sebe. Jos jednom je postao masina, istovremeno i deo mnogo mocnije, zemaljske sile uzvracanja. Jedan po jedan, pripadnici njegovog ekskadrona su izletali iz doka i svrstavali se u pravilnu formaciju oko njega. Zatim su izleteli Zeleni Jedan i ostalih sedam dzetova. Na kraju i Beli eskadron. Makov ukljuci vezu.

"Govori vodja Plavi Jedan. Ovo su poslednja uputstva za Plavi eskadron. Cilj: kvadrant SEG 9070881, prva insektanerska satelitska oruzana stanica. Udaramo kad ja dam znak.Budite pripravni. Komunikacija prestaje za 14.077,00 vremenskih jedinica. Kraj."

Jedan po jedan potvrdise da su primili poruku. Makov je znao, bas kao i Bruner na "Iravadiju", da su svi iz tri eskadrona spremni za udar. Mocni nosac je vec uzimao napadni kurs, cekajuci da iznenadni udarac astro-dzetova neutralise satelitsku odbranu Kobrusa.

I kao strelovi orlovi na Zemlji, astro-dzetovi jurnuse na postaje Insektanera. Zraci smrti su nasumicno poceli da sevaju oko njih, kada su ih radari dubinskog osmatranja registrovali. Makov je sa uzivanjem, delom svesti, zamisljao kakva panika sada vlada na satelitima Insektanera. Premalo, pomislio je, premalo vremena za bilo kakvu ozbiljniju odbranu. Automatski su topovi sa satelita dejstvovali, ali piloti astro-dzetova nisu uzvracali, sa ciljem da se maksimalno priblize neprijatelju.

I udar je dosao iz kosmicke tame, kao zestoki tresak zvezdanog malja! Iz topova na astro-dzetovima pocese da bljeste ubistvene i razorne energetske munje. Kao osice su obletali satelite i razarali odbranu. I prvi je buknuo narandzastim plamenom, drugi i treci satelit se pretvorise u bljestave lopte unistenja i smrti. Procep je bio napravljen, a mocni nosac "Iravadi" je imao otvoren put ka orbiti i atmosferi planete Kobrus.

Sedamsto pedeset bombi napunjenih smrtonosnim virusom istovremeno je lansirano u atmosferu Kobrusa sa nosaca "Iravadi". Jedna po jedna su eksplodirale na nebu planete, u razlicitim vremenskim intervalima, i mocni brod je mogao da se povuce. Jedan po jedan astro-dzetovi su pristajali na dokove. Nosac je ubrzavao, pripremajuci se za prodiranje u subsvemir i nestanak iz opasnog podrucja. Komodor Bruner je bio zadovoljan obavljenim zadatkom. Osim u jednom. Prokleto dobro je znao da rat sa Insektanerima jos nije zavrsen.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…