Skip to main content

COPY/PASTE - Vladimir Stojnić


COPY/PASTE



Ja ustajem iz kreveta koji sam kupio pre dve godine na popustu. On ustaje sa najmekšeg oblaka. Ja otvaram svoja drvena vrata i izlazim na ulicu. On raskriljuje zlatne rešetke i ulazi u vrt. Ulazim u autobus, penzioneri mi zabijaju svoje laktove u rebra. Pored njega proleću predivni anđeli. Odlazim na posao, sedam za kompjuter i 4 sata lupam po tipkama, klikćem mišem COPY- PASTE, COPY- PASTE. On uzima knjigu i upisuje: ovaj meni, onaj njemu, ovaj u čistilište, taj njemu, ovaj meni. Ja napravim pauzu da bih pojeo sendvič. On naparavi pauzu da uzme malo ambrozije. Vraćam se za kompjuter i još 4 sata pritiskam COPY- PASTE. On uzima knjigu, nastavlja gde je stao i tako još 4 sata. Kada završim, spuštam se u najbližu birtiju i naručujem pivo. On ispija nektar posle napornog dana. Ja uzimam mobilni telefon i okrećem njegov broj. U isto vreme on se koncentriše i pokušava da stupi u vezu sa mnom. Ne dobijam ga jer mu je zauzeto. Ne dobija me jer mi je zauzeto.
I tako prolaze dani, idu godine. Jedino što će on umreti, a ja ću večito hodati zemljom. I lupati COPY- PASTE!

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…