Skip to main content

Nebojsa Popovic -

ZASTO SU ZEMLJANI DOBROVOLJNO PRIHVATILI INVAZORE IZ SVEMIRA



- Milorade, neces valjda da ides tamo?

- Pa znas da moram, dobio sam poziv...

- Ja ne bih ni mrtva otisla tim...

- Cuti, zeno.


Svemirski brod vanzemaljske civilizacije, koji je svakih pedeset godina rutinski obilazio Zemlju i provjeravao njen razvoj, i ovog puta se nasao na uobicajenom mestu. Medjutim, sve ostalo bilo je drugacije...

Svi zemljolozi sa broda skupili su se u centralnoj odaji, cekajuci kapetana.

- Ne razumem zasto su se Zemljani tako lako predali svemirskim osvajacima. Pa oni su poznati po svojoj ratobornosti...

- Da, zato i nismo jos stupili u kontakt s njima. Ali ko zna ko su im porobljivaci, mozda su opasni i za nas, i za ceo svemir...

- Ne verujem - rece kapetan broda, koji je upravo usao - uostalom, procitacu vam izvestaj koji je 09.2 uspeo da posalje, riskirajuci zivot: "IZVESTAJ 09.2 - SLUCAJ ZEMLJA. S obzirom na novonastalu situaciju, u privredi i zivotu Zemljana nema velikih promena (osim, na primer, potpuno izumiranje prostitucije). Na rad idu samo muskarci, i zacudio sam se da izgledaju prilicno zadovoljno. U pocetku sam mislio da su pod dejstvom nekakve droge ili nervnog plina ali konacno sam otkrio. Osvajaci su sve same zene... i to kakve zene!"

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…