Skip to main content

Rodžer Zelazni: KORIDA


Rodžer Zelazni: 

KORIDA


Probudilo ga je ultrazvučno zavijanje. Bilo je to nešto što je nanosilo bol njegovim bubnim opnama iako nije prelazilo prag čujnosti.
On se u tami s mukom podiže na noge.
Nekoliko puta udario je o zidove. Nejasno je shvatao da su mu ruke ranjave kao da su bile izbodene mnogobrojnim iglama.
Taj zvuk ga je izluđivao...
Pobeći! Mora otići odatle!
Tanušni trag svetlosti pojavi se s njegove leve strane. On se okrenu i potrča ka tom tragu koji stade da prerasta u otvor. On pojuri kroz njega i zaustavi se, žmirkajući zaslepljen bleštavilom. Bio je nag, znojio se. Um mu je bio zamagljen i ispunjen odlomcima snova. On začu poklič verovatno gomile i zažmirka zaslepljen sjajem.
Na izvesnoj udaljenosti ispred njega stajala je jedna tamna prilika uznoseći se. Obuzet besom on pojuri ka njoj iako mu nije bilo sasvim jasno zašto. Bosim nogama dodirivao je topli pesak, ali nije obraćao pažnju na bol dok je jurio u napad. Jedan delić njegove svesti uobliči pitanje 'zašto?' ali on ga prenebreže.
Zatim se zaustavi.
Pred njim je stajala naga žena, mašući, pozivajući. On potom iznenada oseti plimu vatre u slabinama. Okrenu se malo ulevo i uputi se prema njoj.
Ona se graciozno izmače.
On poveća brzinu. Ali kada je trebalo da je zagrli oseti plimu vatre u desnom ramenu, a žene nestade. On se zagleda u rame, aluminijumsku šipku koja je virila iz njega i krv koja mu se slivala niz ruku. Ponovo se začu poklič.
...I ona se ponovo pojavi.
Pojurio je za njom još jednom, a u levom ramenu mi se usled toga zapališe iznenadne vatre. Ona beše nestala, a on je stajao tresući se i znojeći se, žmirkajući zaslepljen sjajem.
"To je trik", zaključi on. "Nemoj prihvatiti igru!"
Ona se ponovo pojavi, ali on je stajao kao ukopan, ne obraćajući pažnju na nju. Bio je sav u vatri, ali odbijao je da se pokrene, upinjući se da razbistri um. Tamna prilika pojavi se još jednom, visoka otprilike sedam stopa, sa dva para ruku. Držala je nešto u jednoj šaci. Samo da sevanje nije bilo tako ludačko, možda bi on...
Ali mrzeo je tu tamnu priliku i ponovo ju je napao. Bol mu ošinu bok. Samo trenutak! Samo trenutak!
Ludost! Sve je to ludost! reče u sebi prisećajući se ko je. Ovo je arena, a ja sam čovek, a ta tamna prilika to nije. Nešto ovde nije u redu.
On pade na šake i kolena, dobijajući na vremenu. Dok je bio u tom položaju on prikupi dve pune šake peska. Ponovo uslediše probadanja... električna i bolna. Nije obraćao pažnju na njih sve dok je bio u stanju da ih podnosi, a zatim ustade.
Tamna prilika mahnu prema njemu nečim što kod njega izazva osećanje mržnje. On pojuri kao tane i zaustavi se kod te stvari. Sada je znao da je u pitanju igra. Zvao se Majkl Kasidi. Bio je advokat. Iz Njujorka. Iz firme Džonson, Vims, Dogerti i Kasidi. Zaustavio ga je neki čovek, tražeći vatre. Na uglu jedne ulice. Kasno jedne noći. Toga se sećao.
On baci pesak prema glavi stvorenja. Ono se istog časa saže, a ruke podiže prema nečem što mu je moglo biti lice. Zaškrgutavši zubima, on istrgnu aluminijumsku šipku iz ramena i zari njen zašiljeni kraj posred stvorenja. Nešto ga dodirnu sa stražnje strane vrata, nastupi tama i on dugo ostade mirno da leži. Kada je ponovo bio u stanju da se pokrene, ugledao je tamnu priliku i pokušao da je ščepa. Promašio ju je, a duž leđa je osetio bol i nešto mokro.
Kada je još jednom ustao, on zaurla: "Ne možete ovako sa mnom! Ja sam čovek! Nisam bik!"
Začu se pljesak.
Šest puta je nasrtao na tu tamnu stvar pokušavajući da je zgrabi, ščepa, satre. Ali svaki put je sam bio satrt.
Zatim je zastao, dahćući i boreći se za vazduh; bolela su ga ramena, leđa, a kada mu se um na trenutak razbistrio, on reče: "Ti si Bog, zar ne? A ovo je neka tvoja igra..."
Stvorenje mu nije odgovorilo i on nasrnu. Zaustavio se u mestu, spustio se na jedno koleno i bacio mu se u noge. Osetio je užasan, ljut bol u boku dok je tamnu priliku obarao na zemlju. Dvaput ju je udario pesnicama, a tada mu bol prodre i u prsa i on oseti kako obamire.
"Ili ipak nisi?" upita on otežanih. "Ne nisi... Gde sam ja?"
Poslednje čega se sećao bilo je da mu nešto odseca uši.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem