Skip to main content

Andrej Gorbovski: UZALUDNOST


Andrej Gorbovski: 

UZALUDNOST


Nisu osetili svečani trenutak kada je brod dodirnuo površinu planete. Nije se osetio nikakav udar. Jedan od pokazivača jednostavno je uključio oznaku za 'Čvrsto'i ta je označilo kraj praznine međuplanetnog prostora.
Vamp pogleda Kapetana, ali ovaj nije odavao nikakav znak zadovoljstva i bilo je nemoguće reći kako je reagovao na kraj njihovog dugog putovanja.
Sudeći prema kombinaciji svetlucavih povlaka, tačaka i izukrštanih talasnih linija bilo je očigledno da su uslovi u kojima se njihov brod sada nalazio bili približno isti uslovima života na njihovoj vlastitoj planeti - približno, u okviru dozvoljenih granica. Vamp prenese obaveštenje Kapetanu, ali ni to kao da na njega nije ostavilo neki naročiti utisak.
"Mislim da ovde nećemo pronaći više oblike života", primeti on mračno. "U svakom slučaju, pođi i procunjaj." Kapetan je to nazivao 'cunjanjem'.
Ivica niskog obronka na koji se Vamp popeo bila je mestimično obrasla nekom vrstom tananog, uspinjućeg rastinja. Odozdo sa platoa brod je izgledao poput nekog velikog belog balona. Smeđa ravnica protezala se miljama na sve strane. Samo s desne strane na izlomljenoj i nejasnoj liniji obzorja naziralo se nagomilano kamenje i stenje. I to je bilo sve.
Kada je u pitanju bio jedan takav predeo nije imalo smisla mnogo se udaljavati, ali sama priroda njihove profesije neminovno ih je upućivala na ovakvu vrstu razbijanja iluzija. Posao im je bila trgovina. Istina, oni nisu mnogo nalikovali svojim precima koji su se bavili ovom profesijom u drevna vremena. Putovali su na udaljene svetove noseći dobra tamo gde su ona bila najpotrebnija. Sa sobom su nosili jedinice informacija uskladištene u nizovima providnih kristala. Ovo je bila najtraženija roba na karavanskim putevima vaseljene.
Svaka civilizacija koja se samostalno razvijala neminovno je otkrivala određene istine i dolazila do otkrića koja su bila nepoznata drugima. Njihov posao bio je da trampe otkrića za otkrića, teorije za teorije, informacije za informacije. Ponekad su nailazili na svetove koji nisu mogli ništa da im ponude za razmenu. Tada su plemenito delili sa primitivnim bićima one činjenice koje su ona bila u stanju da prime, jer informacije su predstavljale robu koja se mogla slobodno zameniti ili darivati bezbroj puta, a da se njena količina nikada ne umanji za vreme tog procesa. Posetioci koji će stići na takve svetove kroz hiljade godina pronaći će tamo bogate plodove koji će se razviti iz semenja što oni sada seju.
Bili su na putu kući posle jednog beskrajnog zavojitog putovanja između zvezda koje im je donelo gomilu zavidnog znanja. Mnogo brodova je poput njihovog oralo prostore vaseljene, ali nisu se svi vraćali. Često su ih neočekivana opasnost i smrt zaticali na čudnim, udaljenim planetama, planetama koje su na prvi pogled izgledale isto tako prazne i beživotne kao i ova. Vamp se vrati u brod koji se sada kretao jednom džinovskom, neprestano rastućom spiralom preko površine planete. Na ekranu su se smenjivale slike predela iznad koga su prolazili, ali oni nisu posmatrali ekran - šta bi moglo da se nađe tamo dole što bi predstavljalo novinu za ove posetioce koji su obišli tolike svetove?
Seli su da igraju svemirske dame.
"Prazan svet", primeti Kapetan mračno, "mrtva planeta."
Vamp žrtvova jednog igrača i pojede dva.
"Hajde da napravimo još nekoliko krugova", reče Kapetan, "i to će biti dovoljno."
"Koliko je udaljena ova planeta od sunca?" Vamp pomeri figuru napred spremajući se da je u sledećem potezu pretvori u kralja.
"Treća je." Kapetan uze damu koja je trebalo da postane kralj. "Treća od sunca. U katalozima se navodi pod nazivom 'Zemlja'."
Na ekranu se još video isti haos nagomilanog stenja i smeđa ravnica koja se protezala do udaljene, nepravilne linije obzorja. Nije bilo gradova, naselja, nikakvog znaka razumnog života.
"Napravi još nekoliko krugova i to će biti dovoljno", ponovi Kapetan.
Ništa više nisu rekli, jer je Vamp osvojio kralja. Kapetan je uvek smatrao da je on bolji igrač, ali da je pravio greške koje je Vamp nefer iskorišćavao. Tako je bilo i ovog puta. Kada je do konačnog ishoda preostalo još jedan do dva poteza, prekinu ih oštar zvuk zujalice. Brod je otkrio tragove nekakve civilizacije. Kapetan nestrpljivo pritisnu jedno dugme i zujalica ućuta - jedino je infracrveno oko pokazivača nastavilo ljutito da pulsira.
Odigrali su još nekoliko partija.
"Je li dosta za sada?" upita Vamp, rđavo prikrivajući radost zbog pobede.
Kapetan se mračno složi.
Na ekranu se pojavi jedna slika i oni ugledaše neko veliko, izduženo, metalno telo napola zakopano u pesku.
"Letelica za prevoz u svemirsko polje planete", primeti Vamp.
"Civilizacija tek na drugom nivou." Izgledalo je kao da je ta činjenica pružila Kapetanu neku vrstu zluradog zadovoljenja. "Primitivan svet; to je i razlog što je izumro."
"Hoćemo li da pogledamo tu letelicu?"
Ali Kapetan je odbio. Izučavanje nestalih civilizacija nije bilo njihov posao. Za to su postojali starinari iz Kosmičke akademije nauka.
"A šta ako tamo postoje razumna bića?"
Kapetan zatrese glavom.
"Letelica se srušila i dugo je bila prazna. Možeš poći ako te zanima, ali polazimo čim se vratiš. Ovde nema ničega za nas."
Viđen iz blizine, čudni brod izgledao je još veći. Predstavljao je jedan veliki aerodinamičan blok tamnog metala.
Vamp nije mogao da vidi ni ulaz ni neki otvor. Sa svih strana nalazio se samo glatki metalni omotač oronuo od vremena. Zatim je uočio jednu široku, crnu pukotinu koja je, izgleda, presecala celo telo nadvoje. On pogleda unutra, ali ništa nije mogao da vidi. Pažljivo se provukavši između crnih ivica raspolućenog metala, Vamp se spusti unutra.
Nekoliko sekundi kasnije preplašena gomila malih riba pobeže kroz pukotinu i sakupi se iznad tamnog otvora nastalog cepanjem. Nisu bile svesne dubine vode, kao što ni bezvredni naseljenici kopna nisu bili svesni mitskog 'stuba vazduha'. Jedina stvar koja je možda još mogla da oseća ogromni pritisak ovih dubina bila je beživotna podmornica.
Izvesno vreme beli balon nepokretno je visio iznad napola skrivenog metalnog trupa. Nigde ni traga od Vampa. Kada je konačno počeo da se pojavljuje, male ribe koje su se komešale u blizini ivice pukotine razbežaše se u svim pravcima.
Balon krenu dalje i, dobijajući na brzini, nestade iza izlomljene linije obzorja.
"Nešto zanimljivo?" upita Kapetan, više iz učtivosti nego što je bio zainteresovan.
Vamp zatrese glavom. "Letelica je bila primitivne izrade - koristila je energiju iz baterija i akumulatora. Uzrok pada nije vidljiv."
"Da li je to važno?"
"Ne, razume se da nije..."
"Došli smo da trgujemo." Kapetan je to rekao kao da mu je Vamp protivrečio. "Ostalo nas se ne tiče. A i da smo slučajno nabasali na one koji su sagradili tu letelicu, za šta bismo mogli da ih zainteresujemo?"
"Za sintezu proteina, ako njome nisu ovladali, za iskorišćavanje slobodne energije iz svemira..."
"Misliš?"
"Prema svim nalazima, dosta su primitivni. Mogli bismo čak da im ponudimo stvaranje sintetičke ličnosti ili biološke postupke za sticanje besmrtnosti."
"Da, svakako. Drugi nivo. A šta bi oni mogli nama da daju?"
Vamp pruži kapetanu jedan pljosnat, pravougaoni predmet. Skinuo ga je sa zida jedne od kabina. Bila je to obična crno-bela fotografija. Zaštićena staklom, jedva da je pretrpela neka oštećenja u vodi. Na fotografiji je bio prikazan jedan čovek, mlad čovek u kožnoj jakni, koji je držao ogromnog buldoga na kratkoj uzici. Buldog očigledno nije bio mnogo zainteresovan da na filmu ovekoveči svoju tužnu, pasju njušku, te je nestrpljivo gledao u stranu, negde s one strane rama. Mladić je stajao pored autoputa duž koga je saobraćaj tekao u oba smera. U daljini se mogao videti jedan autobus.
"Čudno", primeti Kapetan.
"Veoma", složi se Vamp. Ovo je bila jedna od onih retkih prilika kada se u potpunosti slagao sa svojim Kapetanom.
"Čak nisu bili u stanju ni da razlikuju boje crno-bela je."
"A taj pojas?" Vamp pokaza na autoput.
"Kreće se?"
"Tako izgleda. I nosi predmete poređane na sebi."
Kapetan klimnu. "Vrlo čudno."
"A ovo?" Vamp je govorio o čoveku i psu. "Očigledna simbioza."
"Razume se. Ova dva bića zasigurno poseduju jedinstven misaoni proces i jedinstvenu psihu. Očigledno su svesni sebe kao jedinstvene ličnosti."
"Pogledajte", Vamp pokaza na uzicu, "čak su i povezani kanapom od nervnih vlakana."
"Poput asketa sa Megere-XY?"
Otkrili su još nekoliko potopljenih plovila, a zatim su naišli na ruševine nekog grada. Kao ni ranije, nigde nije bilo ni jednog jedinog traga prisustva razumnih bića čije su ruke sve ovo stvorile.
"Mrtva planeta", izjavi Kapetan. "Stanovnici su se degenerisali i izumrli."
"Zašto degenerisali?" Vamp ni sam nije znao zašto je bio toliko uvređen zbog domorodaca sa ove planete.
"lzumiranje je jednostavno kulminacija jednog procesa. Ako rasa nije bila u stanju da se prilagodi, morala je da se degeneriše." I on nestrpljivo dodade. "Odlazimo."
"Ali znate, oni, oni..." Vamp više nije znao šta da kaže, jednostavno je iz nekog neodređenog razloga osećao da bi bila greška skinuti ovu planetu sa popisa nastanjenih svetova, velika greška.
"Znate oni... šta ako naseljavaju više predele?" bubnu on i sam svestan da govori gluposti.
To je bilo toliko besmisleno da se Kapetan nije čak ni naljutio.
"Dragi moj Vampe, treba li da ti navedem 'Zakone života'?" Jedna neprozirna skrama prevuče mu se preko očiju, napola ih zatvarajući i on stade da navodi: "Život na planetama moguć je jedino u oblastima koje su zaštićene od pogubnih zraka sunca i kosmičkog zračenja, to jest na dnu okeana. Viši oblici života mogu se jedino pojaviti i razviti; u oblastima velikog pritiska, u velikim dubinama vode."
Vamp je ćutao jer ono što je Kapetan rekao bilo je izvan svake sumnje.
"Šta je sledeće na našem spisku?"
Vamp podiže oči i pogleda u dnevnik: "Alfa Kentaura."
Kapetan pomeri neke poluge na kontrolnoj tabli i za nekoliko sekundi ponovo su bili okruženi svemirom.
Vamp pruži deset zelenih pipaka ispod oklopa i stade da postavlja tablu za partiju svemirske dame.


Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…