Skip to main content

Ričard Vilson: RAZVOJ CARSTVA


Ričard Vilson: 

RAZVOJ CARSTVA


Stariji muškarac sede na travnati brežuljak i zagleda se preko voćnjaka. Jesenje sunce bilo je jarko, vlažnost mala i duvao je povetarac.
Mlađi muškarac opruži se pored njega.
"Cigaretu?" upita on.
"Hvala", reče Rodžer Bojton. On pogledom obuhvati ravnicu, stabla jabuka i lepu kuću sa belim stubovima na udaljenom brežuljku. Preplaviše ga sećanja i on se osmehnu. "Jedan moj prijatelj nekada je posedovao tu kuću. Jedan drugar koji je bio predstavnik u Svetskoj vladi. On i ja sedeli bismo ponekad baš na ovom brežuljku. Pojeli bismo jabuku ili dve koje smo prethodno ubrali na putu kroz voćnjak. Zovu se vinska krv."
"Pričali ste mi o kolonizaciji", reče blago Alister posle pauze.
Stariji muškarac uzdahnu. "Da." On pažljivo izvadi cigaretu, odmota papir, rasu duvan i smota papir u jednu sićušnu lopticu. "Bio sam predstavnik kolonija. Morao sam da odlučim, pošto su moji potčinjeni prikupili sve podatke, koga bi trebalo naimenovati. To nije bilo lako odlučiti."
"Mogu da zamislim."
"Zapravo i ne možeš. Bilo je toliko činilaca, a podaci su, u stvari, bili škrti. Taj se izbor, da budem iskren s tobom, sveo na puko nagađanje. A neka nagađanja bila su dosta proizvoljna. Znali smo, na primer, da je Mars peskovit, te smo za njega naimenovali beduina. Tako smo udovoljili celom Srednjem istoku, a naročito Jordanu. Jordan je za taj poduhvat darivao hiljadu kamila."
"Zaista", mladić je izgledao odsutan. Njegov sabesednik nepažljivo ugasi cigaretu, tako da je ona nastavila da se puši u travi.
"Venera je bila kišovita planeta", reče Bojton s negodovanjem posmatrajući opušak koji se dimio, mada nije ništa preduzeo s njim u vezi, "te smo stoga naimenovali Engleza. Engleska je poslala sanduk aligatora."
Mladić ga zapanjeno pogleda.
"Kišnih mantila marke aligator", reče Bojton. "Stvari nisu bile baš najbolje organizovane. Suviše toga se dešavalo u isto vreme. Bilo je mnogo zbrke i mada su zemlje želele da učine sve najbolje, niko u stvari nije znao šta je to. Stoga su radile nasumce što su najbolje umele, oslanjajući se na ono malo znanja koje su posedovale."
"Da li je bilo opasno?"
"Malo znanja? Ne, ne opasno. Samo nedovoljno. Zatim, tu je bio i Jupiter. Oko Merkura se nismo trudili, mada se izvesno vreme nezvanično razgovaralo o tome da se pošalje neko iz ekvatorijalne Afrike i tamo učini ono što bude u njegovim moćima."
"Ko je otišao na Jupiter?" zapita Alister.
"Sjedinjene Države bučno su zahtevale Jupiter i dobile su ga. Argumenti im je bio da će ostale planete biti lako kolonizovati zbog njihove sličnosti sa Zemljom, ali za Jupiter je bio potreban pravi poznavalac, jer se on sastojao od tečnog gasa i Crvene mrlje."
"Šta je to?"
"Izvini. Zaboravio sam da si bio tek dečak kada se to događalo. Crvena mrlja je jovijanska svemirska platforma. Sagradili su je pre mnogo vremena, da bi zatim nazadovali, kao što to obično biva sa ljudima, i zaboravili kako su to postigli. Zemlja je poslala jednog inženjera koji je trebalo da ispita može li se ista stvar ponoviti. Mrlja je bila dosta prenaseljena i kolonizacija nije dolazila u obzir pre no što se sagradi još jedna."
"Jeste li uspeli?"
"Pa, počeli smo sa gradnjom. Pre no što smo stvarno mogli bilo gde da se damo na posao, morali smo da rešimo problem jezika. Brigu oko toga preuzeo je na sebe jedan Australijanac. Imao je, iskustva sa melanezijskim iskvarenim jezikom i ako je iko bio podoban da obavi posao međusobnog ukrštanja četiri jezika u jedan, to je bio on."
"Četiri jezika?"
"Da. Engleski je bio službeni jezik Zemlje. Zatim, tu je bio marsovski, venerski bla-bla i jezik sa Mrlje. Bila je to čudna mešavina, ali svakome razumljiva, manje ili više."
"Znači odatle to potiče. Bum-gi-ups-gi bda-bla su-viš, je li: Međuplanetni beche de mer."
"Tačno. Sem što je, razume se, nazvan beche d'espace. Ja dva-momak udri-gi. Ali čak i pošto je razrešeno pitanje jezika, imali smo nevolja. Na Marsu su, na primer, već imali kamile i marsovci su se začudili što smo ih još doneli. Naročito zbog toga što su njihove bile divlje i poluinteligentne, tako da su kao prvo došle i oslobodile svoje srodnice sa Zemlje. Nikada se nisu vratile.
Isto se dogodilo i sa kišnim mantilima na Veneri. Tamo kiša ne pada nadole, kao što sad znamo. To je neka vrsta magle. Diže se iz tla. Zavuče se ispod kišnog mantila u tili čas. To je, razume se, predstavljalo neznatnu smetnju, ali one su bile simptomatične za način na koji se naš napola smišljeni plan ostvarivao."
"Tada niste znali za ljude sa Ganimeda?"
"Ne. Bili smo toliko zaposleni oko izgradnje još jedne Crvene mrlje da nikada nismo dospeli do Jupiterovih satelita. Oh, to je delom bila i stvar budžeta. Komisija za budžet neprestano nam je objašnjavala da postoji samo određena suma novca i da bi bilo bolje da počnemo da ostvarujemo neki profit s onim što smo već dobili pre no što podnesemo zahtev za kolonizaciju nekog novog sveta. Pretpostavljam da su Medeanci prvi put došli kada si ti imao otprilike deset godina?"
"Jedanaest", reče mlađi muškarac.
"Izviđali su naše kolonije i došli pravo na Zemlju. Uzeli su stvar u svoje ruke i kolonizovali nas."
Jedan Medeanac-nadglednik pope se lako uz brežuljak. Bio je visok, sa pipcima, a aparat za disanje navučen preko glave davao mu je izgled mehaničkog čoveka.
"Kik-kik pinis", reče Medeanac. "Vi dva-momak sve samo bla-bla su-viš. Bi pava blong radi on-stari voćnjak brati jabuka."
Dva muškarca ustadoše i poslušno krenuše niz brežuljak prema voćnjaku.
"Zašto mora da nam se obraća tim iskvarenim jezikom?" upita mlađi muškarac. "Svi oni govore engleski isto tako dobro kao vi ili ja. To je uvredljivo."
"Mislim da zato to i rade", reče Bojton; bivši predstavnik kolonija. "Toliko su bolji od nas u kolonizovanju da mi se čini kako osećaju da imaju pravo da to ističu."
Medeanac ih je čuo.
"Sasvim tačno", reče on.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…