Skip to main content

RAZUM - Milance Markovic


RAZUM 

 Milance Markovic


- Nestrpljivi ste komandante!

- A kako i ne bih bio... Ispod nas su ljudi koji su uspeli da ostvare nuklearnu eksploziju.

- Nasa ekipa ce zacelo uspeti da uspostavi kontakt.

- To je gotovo sigurno. Ove guste sume ukazuju na gustu naseljenost nasih srodnika... Ah,evo signala. Da cujemo izvestaj.

"Spustili smo se uspesno u sumu. Odmah nas je okruzila velika grupa 'nase brace' koja nas posmatra sa grana. Ipak ne previse zainteresovano".

"Saljemo im signale, ali ne odgovaraju. Svakim casom ima ih sve vise i vise".

"Ipak ne odgovaraju iako smo sigurni da nas razumeju. Mozda smatraju sebe superiornim bicima pa ne vide potrebu da sa nama uspostave kontakt".

"Meni je ovo jako sumnjivo. Mnogo ih je po drvecu, skacu, masu repovima i jedu neke duguljaste zute plodove. Mozda zele da nas zadrze dok ne dovuku neko svoje smrtonosno oruzje... Trazim dozvolu za povratak".

- U redu, vratite se.

- Sta sada mislite, komandante?

- Oni su pronasli atomsku bombu, sada verovatno poseduju i mnogo snaznija oruzja. Sve upucuje da imaju visoko razvijen razum, ali takodje i agresivan. Smatracu da je nasa ekspedicija uspela ako se zivi vratimo kuci.

- Da, ipak su to visoko inteligentna bica.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…