Skip to main content

POVRATAK PREDAKA - Arthur C. Clarke


POVRATAK PREDAKA 

Arthur C. Clarke


Narode Zemlje odbaci svaki strah. Mi dolazimo u miru. Nema mesta neprijateljstvu medju rodjacima. Da, rodjacima, jer mi smo vec bili tu...

Lako ce te nas prepoznati kada se budemo sastali za nekoliko sati. Priblizavamo se Suncevom sistemu brzinom koja je gotovo jednaka brzini ove poruke. Vase Sunce je vec najsvetlija zvezda na nebu ispred nas. To je ono isto sunce koje je obasjavalo nase zajednicke pretke pre deset miliona godina. I mi smo ljudi kao i vi, ali dok ste vi zaboravili svoju istoriju, mi smo upamtili nasu.

Naselili smo Zemlju u doba vladavine velikih reptila, koji su vec izumirali kada smo dosli. Vas je svet bio tropski planet na kojem smo se osecalivrlo ugodno. Pa ipak, pogresili smo. Mada smo bili gospodari svemira, nismo znali gotovo nista o klimi, evoluciji, genetici...

Cetiri miliona leta - zime tada nije bilo - nasa kolonija je cvetala. Iako smo bili prilicno izolirani, buduci da je u to vreme put od jedne zvezde do druge trajao godinama, ostali smo u stalnoj vezi sa nasom maticnom civilizacijom. Tri ili cetiri puta svakog stoleca dolazio bi svemirski brod koji bi donosio vesti iz Galaksije...

A onda, pre dva miliona godina, Zemlja se pocela menjati. Vekovima pre toga bila je pravi tropski raj; zatim je temperatura naglo opala i led je krenuo sa polova. Uporedo sa klimom menjali su se i kolonizatori. Sada nam je jasno da je to bilo prirodno prilagodjavanje na promene koje je donosio kraj dugog leta, ali tadasnji stanovnici Zemlje bili su generacijama uvereni da je u pitanju neke cudna, opaka bolest. Bolest koja ne ubija, koja ne ostecuje psihu, ali jezivo izoblicava.

Pa ipak neki su ostali imuni. Ta jeziva promena postedela je pokolenja njihovih potomaka. I posle nekoliko hiljada godina, kolonija se podelila u dvije odvojene grupe - gotovo dvije razlicite vrste - izmedju kojih je vladala sumnja i ljubomora.

Podela je donela zavist, neslogu i, konacno, sukob. Kada se kolonija napokon raspala, a klima jos vise pogorsala, oni koji su mogli napustili su Zemlju. Ostali su utonuli u varvarstvo.

Mogli smo da ostanemo u vezi, ali bilo je previse stvari da se uradi u svemiru koji ima sto triliona zvezda. Do pre samo nekoliko godina nismo znali da li je neko od vas ospeo preziveti. A tada smo uhvatili vas prvi radio-signal, naucili vase jezike i otkrili da ste odavno izasli iz divljastva. Dolazimo da vas pozdravimo - nase davno izgubljene rodjake - i da vam pomognemo.

Naucili smo mnogo o eonima proteklim otkad smo napustili Zemlju. Ako budete zeleli da vam vratimo vecito leto koje je vladalo pre ledenog doba, ucinicemo to rado. Ali ono najvaznije tek dolazi: nosimo sasvim jednostavan lek za neugodnu, pa ipak, meskodljivu i bezopasnu promenu genetskog koda koji je unesrecio toliko kolonista. Mozda se mutacija vec dogodila prirodnim putem - ali nista ne smeta i ako nije. Narode Zemlje, ponovo mozes uci u drustvo kosmickih bica, bez stida, i bez ikakvih prepreke.

Ako je neko od vas jos beo, mi cemo se lako pobrinuti za to...

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…