VELIKO SVEMIRSKO TUCANJE - Kurt Vonegat

Kurt Vonegat

 VELIKO SVEMIRSKO TUCANJE

Godine l977. mladima Sjedinjenih Američkih Država bilo je omogućeno da svoje roditelje tuže zbog načina na koji su ih vaspitavali. Mogli su, tako, da izvedu pred sud svoje roditelje i da ih nateraju da plate novčane kazne, čak i da ih oteraju u zatvor zbog teških grešaka počinjenih nad njihovom, tada, bespomoćnom dečicom. Na taj način, pored zadovoljenja pravde, destimulisala se reprodukcija pošto je malo toga ostalo za ishranu. Abortusi su bili besplatni. Svaka žena koja je želela da abortira, mogla je da odabere mesto u širokom rasponu od svog kupatila, do operacionog stola.
Amerika je l979. godine pokrenula program pod nazivom Veliko svemirsko tucanje, koji je predstavljao ozbiljan napor da se osigura produžetak ljudskog života negde u Svemiru, jer izvesno je bilo da na Zemlji ne može da se nastavi zadugo. Sve se pretvorilo u gomile đubreta, konzervi piva, olupanih automobila i praznih boca Kloroksa. Na Havajskim ostrvima, gde su ljudi godinama bacali đubre u grotla ugašenih vulkana, nekoliko vulkana je iznenada proradilo i izbljuvalo sve nazad. I tako dalje.
Bio je to, takođe, period velikih jezičkih sloboda. Čak je i Predsednik govorio sranje i jebi ga i tako to, a da se nikada nije osećao ni ugrožen ni uvređen. Sve je to bilo sasvim OK. Svemirsko tucanje je zvao svemirskim tucanjem kao i svi ostali. Bila je to raketa sa 800 funti zamrznute i osušene sperme u nosu rakete. Trebalo je da raketa bude lansirana put Galaksije Andromeda, udaljene dva miliona svetlosnih godina od Zemlje. Svemirski brod je nosio ime Artura C. Klarka, u čast čuvenog pionira istraživanja svemira.
Lansiranje je trebalo da se obavi u ponoć 4. jula. U deset sati te večeri Dvejn Hubler i njegova žena Grejs gledali su na TV odbrojavanje, u dnevnoj sobi svoje skromne kuće u Elk Harburu, Ohajo, na obali nečega što se ranije zvalo jezero Iri. Jezero Iri je bilo potpuno zagađeno. U njemu su živele vodene zmije ljudožderi, dugačke i do deset metara. Dvejn je radio u Centru za prevaspitavanje odraslih lica, tri kilometra dalje. Hobi mu je bio pravljenje kućica za ptice od praznih boca Kloreksa. Pravio ih je i kačio svuda po svome dvorištu, iako u okolini više nije bilo ptica.
Dvejn i Grejs su zadivljeno gledali film koji je demonstrirao proces zamrzavanja i isušivanja sperme za veliki put. Mala posuda sa sadržajem dobivenim od dekana matematičkog fakulteta sa Univerziteta u Čikagu, naglo je zamrznuta. Potom je stavljena pod stakleno zvono iz koga je isisan vazduh. Vazduh je nestao, ostavljajući fini beli prah. Praha je bilo sasvim, sasvim malo, što je Dvejn i prokomentarisao. Međutim, tu se nalazilo nekoliko stotina miliona obamrlih spermatozoida. Ta mala količina nastala je od otprilike dva kubna centimetra sperme. Dvejn je glasno procenio da praha ima taman toliko da se zapuše ušice igle. A 360 kilograma takvog praha uskoro će biti na putu ka Andromedi.
"Jebi se Andromeda", rekao je Dvejn, a da pri tom nije bio ni najmanje prost. Jednostavno, ponavljao je natpise sa plakata i nalepnica koji su se nalazili svuda po gradu. Na drugima je pisalo 'Andromedo, volimo te', ili 'Zemlja ima nešto vrelo za Andromedu' itd.
Na vratima se začulo kucanje i gotovo istovremeno, oblasni šerif, stari kućni prijatelj uđe unutra. "Gde si, bre, pizdolizac?" upita Dvejn.
"Govnarčino, tu sam", odgovori šerif. Nastaviše još neko vreme u tom stilu. Grejs se slatko kikotala, uživajući u njihovoj duhovitosti. Da je malo pažljivije uočavala stvari, ne bi se tako slatko kikotala. Naime, mogla je da uoči kako je šerif samo naoko veseo. Iznutra ga je pritiskala neka muka. Mogla je, takođe, da primeti da on u rukama ima neke zvanične papire. A nije.
"Sedi drtino matora", reče Dvejn, "i gledaj kako Andromeda prima iznenađenje svoga života."
"Koliko se ja razumem u stvari", odgovori šerif, "trebalo bi ovako da sedim narednih više od dva miliona godina. Moja stara bi se užasno zabrinula." Bio je mnogo pametniji od Dvejna. Uostalom, njegova se sperma nalazila na brodu 'Artur Č. Klark'. Dvejnova nije. Da bi nečija sperma bila prihvaćena, davalac je morao da ima IQ minimum 115. Naravno postojali su izuzeci: izuzetni sportisti, instrumentalisti, slikari... Dvejn, nije pripadao nijednoj od tih kategorija. Verovao je da i konstruktori kućica za ptice mogu biti predmet nečijeg interesovanja, što naravno nije bio slučaj. Direktor Njujorške Filharmonije, bio je pozvan da priloži čitavih četvrt litra svoje semene tečnosti, ako želi. Imao je šezdeset osam godina. Dvejnu je bilo tek četrdeset dve.
Sa ekrana neki stari astronaut je govorio kako bi voleo i on da krene tamo kuda ide njegova sperma. Ovako, ostaće kod kuće sa svojim uspomenama i čašom Tanga. Tang je bilo zvanično piće astronauta. Smrznuta, dehidrirana oranžada.
"Možda nemaš dva miliona godina na raspolaganju", reče Dvejn, "ali imaš bar pet minuta. Sedi."
"Razlog što sam ovde je", reče šerif dozvoljavajući da njegovo loše raspoloženje izađe na videlo, "nešto što obično obavljam stojeći."
Dvejn i Grejs su bili istinski zaintrigirani. Nisu imali predstavu o onome što sledi. A evo šta je sledilo. Šerif im je uručio sudski poziv, po jedan svakome od njih, i rekao: "Moja je dužnost da vas obavestim da vas je vaša ćerka, Vanda Džun tužila da ste uništili njenu psihu dok je bila mala."
Dvejn i Grejs su bili zapanjeni. Znali su da je Vanda Džun napunila dvadeset jednu godinu i stekla pravo da ih tuži, ali se tome nisu nadali. Vanda Džun se nalazila u Njujorku kada su je zvali i čestitali joj rođendan. Jedna od stvari koju joj je Grejs tom prilikom rekla bila je: "Pa medenjaku moj, sada možeš i da nas tužiš ako to zaista želiš." Grejs je bila ubeđena da su ona i Dvejn bili dobri roditelji, tako da se gotovo nasmejala kada je rekla: "Ako želiš možeš svoje matore roditelje da strpaš u zatvor."
Vanda Džun je bila jedinče, i to slučajno. Grejs je trebalo da rodi više beba odjednom, ali je sve ostale, izuzev Vande Džun abortirala.
"Šta kaže, gde smo pogrešili?" upita Grejs šerifa.
"Imate odvojene liste optužbi na svakom od vaših sudskih poziva", reče šerif. Nije mogao da gleda u oči svojim ojađenim starim prijateljima. Umesto u njihove oči, zagledao se u TV. Sa ekrana je neki naučnik objašnjavao zašto je baš Andromeda cilj misije. Postojalo je najmanje osamdeset sedam hronosinklastičkih infundibila, vremenskih izvitoperenja između Zemlje i galaksije Andromede. U slučaju da brod 'Artur Č. Klark' prođe kroz samo jednu od njih, brod i sav njegov sadržaj multiplicirali bi se trilion puta i pojavili bi se svuda u prostoru i vremenu.
"Ako, bilo gde u svemiru postoji plodno tle", objašnjavao je naučnik, "naše će ga seme otkriti i proklijaće."
Jedna od tužnih činjenica vezanih za projekt bila je ta, što je dokazano da se plodno tle nalazi đavolski daleko, ako uopšte i postoji. Priglupi ljudi poput Dvejna i Grejs, pa čak i oni prilično bistri kao šerif, uveravani su u gostoljubivost svemira u kome je Zemlja tek mali brabonjak, pogodan za lansiranje.
Zemlja je stvarno bila brabonjak, pa je čak glupim ljudima polako postajalo jasno da je možda jedina naseljena planeta koju čovek može da otkrije.
Grejs je plakala zbog kćerkinih optužbi. Listu optužbi suze su umnožavale. "Bože, bože, bože", reče, "govori o stvarima koje sam potpuno zaboravila. Govori o nečemu što se desilo kada je imala četiri godine. Ona ništa nije zaboravila."
Dvejn je čitao svoju listu optužbi i zato nije pitao Grejs šta je to ona uradila kada je Vanda Džun imala četiri godine. A evo šta je bilo. Sirota mala Vanda Džun nacrtala je puno umiljatih crteža svuda po novim tapetima u dnevnoj sobi, da bi obradovala svoju mamu. Umesto toga, majka je planula i propisno istukla malu Vandu Džun. Od tog dana, tvrdila je Vanda Džun, više nije bila u stanju da gleda bilo koju vrstu umetničkog materijala, a da ne počne da drhti kao prut i da je ne probije hladan znoj. "To me je lišilo", naučio ju je njen advokat kako da formuliše svoj zahtev, "briljantne i unosne umetničke karijere."
U međuvremenu, Dvejn je saznao da je kriv jer je uništio mogućnosti svoje ćerke za, kako je to, opet advokat formulisao, "unosan brak iz koga bi proizašle udobnost i ljubav." Krivica je bila verovatno u tome, što je umeo da bude nadrndan kada bi se posetilac pojavio. Često je, kada bi otvarao vrata, bio go do pasa, ali nikada bez svoga pištolja i redenika. Vanda Džun je navela i ime svoga ljubavnika koga je njen otac oterao: Džon L. Njukamb, koji je konačno oženio drugu. Sada je imao jako dobar posao. Bio je šef službe bezbednosti u jednom od arsenala u Južnoj Dakoti gde su uskladištavani virusi kolere i žlezdane kuge.
Šerif je imao još loših vesti za njih i znao je da će mu se uskoro pružiti prilika i da ih saopšti. Siroti Dvejn i Grejs moraće da se zapitaju: "Zašto nam to radi?" Odgovor na to pitanje biće nove loše vesti, kao npr. da je Vanda Džun uhapšena, kao šef bande obijača prodavnica. Jedini način da izbegne zatvor, bio je da dokaže da su za sve što je ona sada i što je uradila, krivi njeni roditelji.
U međuvremenu, na ekranu se pojavio Senator Flem Snoups iz Misisipija, predsednik senatskog Komiteta za Svemir. Presrećan zbog Velikog Svemirskog Tucanja, naglasio je da je to ono čemu je američki svemirski program oduvek težio. Bio je ponosan što je njegova stara dobra varoš Mejhju bila određena za najveći centar za zamrzavanje Svršavanja.
Uzgred, reč Svršavanje imala je zanimljivu istoriju. Bila je stara kao i 'jebati' ili 'sranje' itd., ali je bila izbacivana iz svih rečnika dugo nakon što su sve ostale ušle u rečnike a to zato što je većina ljudi želela da ta reč ostane neka vrsta magične formule, jedine preostale.
Kada su SAD objavile da će uraditi nešto stvarno očaravajuće, ispaliti spermu put Galaksije Andromeda, narod je korigovao svoju vladu. Kolektivno nesvesno oglasilo je da je vreme da poslednja magična reč izađe na videlo. Tvrdili su da ispaljivanje sperme na drugu galaksiju nije ništa. Svršavanje po njoj već jeste nešto. Tako je i vlada počela da upotrebljava taj izraz.
Čovek, koji je intervjuisao Senatora Snoupa, zamolio ga je da ustane kako bi se bolje videla njegova kecelja, što je senator i učinio. Kecelje su bile jako moderne i mnogi muškarci su ih nosili, naročito u obliku rakete u čast Velikog Svemirskog Tucanja. Obično su slova SAD bila izvezena na pojasu. Senator Snoup je na pojasu imao izvezene zvezde i pruge sa zastave Konfederacije.
To je bio povod da se pređe na razgovor o heraldici uopšte. Voditelj je podsetio senatora na njegovu kampanju da se ružni orao eliminiše kao nacionalni simbol. Senator je objasnio da ne želi da njegovu državu predstavlja životinja koja nema petlju u ovom dobu. Upitan koja bi to životinja trebalo da bude, senator je prevazišao i samoga sebe. Imenovao je dve: vodene zmije i gliste. U tom trenutku ni on, ni bilo ko drugi nije mogao znati da su Velika jezera postala gadna i štetna čak i za vodene zmije. Dok su ljudi u svojim kućama gledali Veliko Svemirsko Tucanje, zmijurine su izgamizale iz mulja na kopno. Neke od njih bile su dugačke i debele, gotovo kao brod 'Artur Č. Klark'.
Grejs Hubler podiže svoj uplakani pogled sa papira koji je čitala i upita šerifa upravo ono, čega se on užasavao: "Zašto je to uradila?"
Šerif odgovori, a potom i sam zakuka protiv zle sudbine. "Ovo je najužasnija dužnost koju sam ikada obavio." Šerif je bio slomljen. "Saopštiti takve vesti bliskim prijateljima kao što ste vi i to u noći koja bi trebalo da bude najveselija noć u ljudskoj istoriji."
Izašao je jecajući i uleteo pravo u čeljust jedne od zmijurina. Istog trena ga je progutala, ali je pre toga ipak uspeo da ispusti krik. Dvejn i Grejs Hubler istrčaše napolje da vide o čemu je reč i zmijurina proguta i njih.
Igrom ironije njihov televizor je i dalje prenosio odbrojavanje iako više nije bilo nikoga ko bi to gledao, slušao ili mario.
"Devet!" reče glas. Potom, "Osam!" Potom, "Sedam!" I tako dalje.