Skip to main content

MI SMO LEGENDA - Gordan Momcilovic


MI SMO LEGENDA



Dr 235A ustao je i iz njegovih starih zvucnika zacuo se metalan i hrapav glas:

- Zavrsio se i ovaj poslednji posao.

Ukljucivsi signalne uredjaje, pozvao je ostale robote da udju u operacionu salu. Kada su oni usli rekao im je:

- Posle dve hiljade godina uspeli smo stvoriti bica koja su u davnoj proslosti stvorila nas. Jos kada je njihov poslednji primerak prestao da funkcionise odlucili smo da ih jednog dana ponovo sklopimo. Danas smo to i uspeli!

Roboti to potvrdise poluglasnim mrmljanjem. Dr 235A Prisao je komandnom pultu i pomocu slozene tastature dao program kompjuteru. Nakon nekoliko trenutaka dve automatske injekcije zabole su se u ljudska tela.Srca ljudi, kako su pokazivali instrumenti, pocela su polako da salju krv organizmom. Grudi su im se lagano dizale i spustale. Posle dva sata ljudi su se naprezali da otvore oci i pomere ruke ili noge.

Napokon, tri i po sata nakon ubrizgavanja injekcija, pridigli su se sa svojih kreveta. Zbunjeno su zurili u velike sive robote koji su, pobrinuvsi se da imm u mozgove ugrade sve neophodne informacije, stajali nepomicno.

Mladic tada rece gledajuci cas u robote, cas u devojku pored sebe:

-Znaci... mi smo jedini... zive legende Zemlje...

Vestacki smeh dra 235A neprijatno je odjeknuo operacionom salom.

- Ne! - rekao je. - Vi predstavljate samo ozivljene fosile iz najstarije Zemljine proslosti. Mi, ovde sto nas vidite, predstavnici smo robotske civilizacijekoja je postojala nakon vase. Poslednji smo predstavnici te civilizacije i shvatili smo da smo i mi samo jedna evoluciona stepenica...

Odjednom se zacuo strasan prasak i u sobi nasta bezlicna crvenna masa koja je sjala fantasticno bljestavim sjajom. U mozgovima dvoje ljudi nastao je haos.Nesto je nezadrzivo prodrlo u njihove umove smejuci im se smehom nadmocnog, superiornijeg, ali ne i tako dalekog...

I dok su se drzali za glave previjajuci se od bolova, mladic i devojka culi su podsmesljive reci dra 235A:

- Vi ste bili samo legenda. Mi smo stvarnost. Oni, energetska bica, oni su buducnost...

Njegove reci vise nisu mogli razabrati.
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Je li rod nužan? - Is Gender Necessary?; 1974 - Ursula LeGuin

Je li rod nužan? S redinom šezdesetih godina ženski se pokret ponovo stao kretati nakon svog pedesetogodišnjeg zastoja. Bilo je to snažno i silovito okupljanje. Osjetila sam ga, ali nisam tada još znala kolika je ta njegova silina. Jednostavno sam mislila da nešto nije u redu sa mnom. Smatrala sam se feministkinjom; nije mi bilo jasno kako možete biti žena koja misli svojom glavom, a ne biti istovremeno i feministkinja. Ali nikada nisam koraknula ni korak dalje s tla što su ga za nas osvojile Emmeline Pankhurst i Virginia Woolf. Tamo negdje oko 1967. počela sam osjećati određenu nelagodu, potrebu da napravim korak dalje, možda, sama od sebe. Počela sam osjećati potrebu da odredim pobliže i da razumijem značenje spolnosti i značenja roda, i to u svom životu i u našem društvu. Mnogo toga bijaše se skupilo u podsvjesnom jednako onom mojem kao i u zajedničkom — onoga što je trebalo iznijeti u svjesno ili će postati destruktivno. Bila je to ona ista potreba, mislim, koja je navela B
85 comments
Read more

Bari Malzberg: FAZA IV

Bari Malzberg:  FAZA IV Faza I 1. VREME: Nešto zapucketa i u maglini oblika spirohete plima energije pohrli s kraja na kraj, duž sedamnaest svetlosnih godina, a zatim se izli u čisti prostor. Čisti prostor predstavljao je novih dve stotine hiljada svetlosnih godina, a energija, koja je sada postala zgusnuta, strujala je kroz njega kao riba kroz vodu; ubrzavala je, ali je unutra bila neobično statična. VREME: Nešto napade energiju, nekakav kosmički poremećaj ili druga inteligencija, nemoguće je pouzdano reći; energija oseti kako je nešto potiskuje. Ustuknu, a zatim se suprotstavi. Negde u jatu Raka napadač i energija uhvatiše se ukoštac, a njihova borba potrajala je petnaest hiljada godina. Konačno, napadač pade poražen, a energija nastavi svoj put. Inteligencija se povukla. Na nekom potpražnom nivou ona poče da razmišlja. Sistem je kružio oko male zvezde iz klase 'B', gotovo patuljastih razmera, na dalekim rubovima Mlečnog Puta. U okviru normalnog ciklusa lokaln
Post a Comment
Read more

ZAR I TI, SINE BRUTE? (A kiserlét) - Atila Gere

ZAR I TI, SINE BRUTE? (A kiserlét) Bezvoljno je sjedio u omiljenoj fotelji s novinama u ruci koje nije čitao — misli su mu drugdje bludjele. U mladosti je bio astro-naut, jedan od najhrabrijih. Pustolovina za pustolovinom, nepoznati svjetovi, strane civilizacije... A onda su ga umirovili. Postao je tek jedinka, jednoličnost svakodnevice ništa nije remetilo. Od negdašnjih avantura ostala su samo maglovita sjećanja. Prebrirući po njima, pogled mu slučajno odluta na oglase u novinama što ih je držao u ruci. Jedan mu privuče pažnju: DOSAĐUJETE SE? ŽELITE UZBUĐENJA? HOĆETE PUTOVATI U NEPOZNATE PREDJELE? TU JE PRILIKA! TRAŽIM DOBROVOLJCE ZA ZNANSTVENI POKUS. Javiti se XXV rajon 2568. Svakako se moram javiti — pomisli. Gotovo bez razmišljanja izjuri na ulicu, uhvati prvi lebdeći taksi i izdiktira adresu. Glavom su mu prolazile svakojake misle. O kakvu li je pokusu riječ? Konačno je stigao na određeno mjesto. Trošna zgrada pred kojom se našao, ohladi mu oduševljenje
Post a Comment
Read more