Skip to main content

MI SMO LEGENDA - Gordan Momcilovic


MI SMO LEGENDA



Dr 235A ustao je i iz njegovih starih zvucnika zacuo se metalan i hrapav glas:

- Zavrsio se i ovaj poslednji posao.

Ukljucivsi signalne uredjaje, pozvao je ostale robote da udju u operacionu salu. Kada su oni usli rekao im je:

- Posle dve hiljade godina uspeli smo stvoriti bica koja su u davnoj proslosti stvorila nas. Jos kada je njihov poslednji primerak prestao da funkcionise odlucili smo da ih jednog dana ponovo sklopimo. Danas smo to i uspeli!

Roboti to potvrdise poluglasnim mrmljanjem. Dr 235A Prisao je komandnom pultu i pomocu slozene tastature dao program kompjuteru. Nakon nekoliko trenutaka dve automatske injekcije zabole su se u ljudska tela.Srca ljudi, kako su pokazivali instrumenti, pocela su polako da salju krv organizmom. Grudi su im se lagano dizale i spustale. Posle dva sata ljudi su se naprezali da otvore oci i pomere ruke ili noge.

Napokon, tri i po sata nakon ubrizgavanja injekcija, pridigli su se sa svojih kreveta. Zbunjeno su zurili u velike sive robote koji su, pobrinuvsi se da imm u mozgove ugrade sve neophodne informacije, stajali nepomicno.

Mladic tada rece gledajuci cas u robote, cas u devojku pored sebe:

-Znaci... mi smo jedini... zive legende Zemlje...

Vestacki smeh dra 235A neprijatno je odjeknuo operacionom salom.

- Ne! - rekao je. - Vi predstavljate samo ozivljene fosile iz najstarije Zemljine proslosti. Mi, ovde sto nas vidite, predstavnici smo robotske civilizacijekoja je postojala nakon vase. Poslednji smo predstavnici te civilizacije i shvatili smo da smo i mi samo jedna evoluciona stepenica...

Odjednom se zacuo strasan prasak i u sobi nasta bezlicna crvenna masa koja je sjala fantasticno bljestavim sjajom. U mozgovima dvoje ljudi nastao je haos.Nesto je nezadrzivo prodrlo u njihove umove smejuci im se smehom nadmocnog, superiornijeg, ali ne i tako dalekog...

I dok su se drzali za glave previjajuci se od bolova, mladic i devojka culi su podsmesljive reci dra 235A:

- Vi ste bili samo legenda. Mi smo stvarnost. Oni, energetska bica, oni su buducnost...

Njegove reci vise nisu mogli razabrati.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…

BAJKA O KOMPJUTORU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM - Bajka o maszynie cyfrowej, co ze smokiem walczyla - Stanislaw Lem

BAJKA O KOMPJUTERU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM






Kralj Poleander Partobon, vladar Kibere, bijaše velik ratnik, a kao pobornik metoda suvremene strategije više od svih ratnih znanosti cijenio je kibernetiku. U njegovom kraljevstvu sve je vrvilo od elektronickih racunala, manjih ili vecih »elektronskih mozgova«. Poleander ih je postavio gdje god je mogao — nipošto ne samo u astronomskim opservatorijima ili u školama nego doslovce posvuda: cak je u rubna kamene na ulicama dao ugraditi »elektronske mozgove« koji su glasno upozoravali pješake neka pripaze da se ne spotaknu, a bilo ih je i na stupovima, na zidovima i drvecu, tako da ih je svatko u bilo koje vrijeme mogao zamoliti da mu pokažu put. Objesio ih je i ispod oblaka da odozgo jave kad pocne padati kiša, razmjestio ih je po planinama i dolinama. Ukratko, na Kiberi se nije mogao naciniti nijedan korak a da se ne naide na »elektronske mozgove«.
Lijepo bijaše na planetu Kibera, jer je kralj propisao ne samo da se sve što je do tada postojalo …