Skip to main content

COVEK IZ VREMENA - Dannie Plachta


COVEK IZ VREMENA



Smith je upravo mesao umereno jak martini, kad je gromoglasna eksplozija protresla kucu, prevrnuvsi otvorenu flasu vermuta. posto je rukom umirio bocu sa dzinom, i dok su kocke leda jos ludacki zveckale u casi sto je podrhtavala, izjurio je napolje. Bljestav sjaj, stotinjak metara od kuce, upropastio je purpurni zalazak sunca kojem se divio jos pre 5 minuta. "Do djavola", pomisli i otrci u kucu da telefonira policiji.

Popivsi posten gutljaj dzina ravno iz boce, opet se prepade. Kroz otvorena prednja vrata culo se glasno i ravnomerni sistanje. Posto je to trajalo punu minutu, Smith oprezno pridje vratima. Ugledao je gustu maglu kako se dize sa mesta na kojem je pre nekoliko trenutaka video onaj bljesak. Zadivljen - i temeljito preplasen - promatrao je i cekao oko 5 minuta, i bas kad je hteo uci po jos jednu casicu dzina, iz magle izadje covek i pozdravi.

- Dobro vece.

_ Dobro vece - rece Smith. - Vi ste iz policije?

O, ne - odgovori stranac. - Ja sam iz ovog - rece, pokazujuci prstom u maglu. - Napokon se to hladjenje ukljucilo punom snagom.

- Vi ste astronaut? - promuca Smith.

- Ne, presao sam samo nekoliko stotina kilometara - skromno ce stranac, slegnuvsi ramenima. - Uglavnom sam vremenski putnik. - Zastao je da zapali tamnu, tanku cigaru. - JEdini do sada - doda, sa daskom ponosa u glasu.

- Pravi pravcijati? Ma nemojte! Ama udjite, da nesto popijete. Vermuta vise nema ali dzin sam sacuvao.

- Bice mi drago - rece stranac, i oni udjose.

- Iz proslosti ili buducnosti? - zanimalo je Smitha. Dodao je gostu bocu.

- Iz buducnosti - odgovori ovaj nakon stanke. - Dobro leglo! - osmehnu se, vracajuci bocu.

- Pa - rece Smith, udobno se smestajuci u fotelju. - Pretpostavljam da ce te hteti da mi ispricate nesto o tome.

- O, da hvala. Hteo bi.

- Pa, samo izvolite - rece Smith, dodajuci mu ponovo bocu.

- Eto, tako; imao sam definitivne kalkulacije, sa uobicajenim plusom i minusom... - Zastao je radi jos jednog gutljaja dzina. - I, naravno, upravo me je taj minus malo zabrinjavao.

- Ali ipak ste reskirali! - ubaci Smith.

- Naravno. I dogodilo se, eto, da je stvarno bilo nesto tog minusa. Bas dovoljno da unisti seo svet.

- Pa, to stvarno nije dobro. - komentarisao je Smith, potezuci za bocom.

- Ne, nije. Vidite, doslo je do takvog utroska energije da je Zemlja u mom vremenu kompletno zbrisana. Silina eksplozije prenela me kroz prostor sve dovde. Usput, zaista zalim ako sam vam smetao.

- Ma nije to bilo nista! Bas nista, zaboravite to.

- I... eto. U svakom slucaju, reskirao sam i ne zalim. Bio je to svestan rizik, ali je pokazao da sam imao pravo. Usprkos svemu, jos i sada mislim da se isplatilo. Sta vi mislite?

- Pa... kao sto ste rekli, reskirali ste i dokazali ste da imate pravo. Valjda se isplatilo. - Smith potegnu svoj posljednji gutljaj, ostavljajuci gostu samo jos nekoliko svetlucavih kapi. - A, recite mi, koliko je daleka ta buducnost iz koje ste doputovali?

Vremenski putnik prihvati bocu i pogleda na svoj sat.

- Osamnaest minuta - odgovori.

- Nije se isplatilo - rece Smith.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem