Skip to main content

COVEK IZ VREMENA - Dannie Plachta


COVEK IZ VREMENA



Smith je upravo mesao umereno jak martini, kad je gromoglasna eksplozija protresla kucu, prevrnuvsi otvorenu flasu vermuta. posto je rukom umirio bocu sa dzinom, i dok su kocke leda jos ludacki zveckale u casi sto je podrhtavala, izjurio je napolje. Bljestav sjaj, stotinjak metara od kuce, upropastio je purpurni zalazak sunca kojem se divio jos pre 5 minuta. "Do djavola", pomisli i otrci u kucu da telefonira policiji.

Popivsi posten gutljaj dzina ravno iz boce, opet se prepade. Kroz otvorena prednja vrata culo se glasno i ravnomerni sistanje. Posto je to trajalo punu minutu, Smith oprezno pridje vratima. Ugledao je gustu maglu kako se dize sa mesta na kojem je pre nekoliko trenutaka video onaj bljesak. Zadivljen - i temeljito preplasen - promatrao je i cekao oko 5 minuta, i bas kad je hteo uci po jos jednu casicu dzina, iz magle izadje covek i pozdravi.

- Dobro vece.

_ Dobro vece - rece Smith. - Vi ste iz policije?

O, ne - odgovori stranac. - Ja sam iz ovog - rece, pokazujuci prstom u maglu. - Napokon se to hladjenje ukljucilo punom snagom.

- Vi ste astronaut? - promuca Smith.

- Ne, presao sam samo nekoliko stotina kilometara - skromno ce stranac, slegnuvsi ramenima. - Uglavnom sam vremenski putnik. - Zastao je da zapali tamnu, tanku cigaru. - JEdini do sada - doda, sa daskom ponosa u glasu.

- Pravi pravcijati? Ma nemojte! Ama udjite, da nesto popijete. Vermuta vise nema ali dzin sam sacuvao.

- Bice mi drago - rece stranac, i oni udjose.

- Iz proslosti ili buducnosti? - zanimalo je Smitha. Dodao je gostu bocu.

- Iz buducnosti - odgovori ovaj nakon stanke. - Dobro leglo! - osmehnu se, vracajuci bocu.

- Pa - rece Smith, udobno se smestajuci u fotelju. - Pretpostavljam da ce te hteti da mi ispricate nesto o tome.

- O, da hvala. Hteo bi.

- Pa, samo izvolite - rece Smith, dodajuci mu ponovo bocu.

- Eto, tako; imao sam definitivne kalkulacije, sa uobicajenim plusom i minusom... - Zastao je radi jos jednog gutljaja dzina. - I, naravno, upravo me je taj minus malo zabrinjavao.

- Ali ipak ste reskirali! - ubaci Smith.

- Naravno. I dogodilo se, eto, da je stvarno bilo nesto tog minusa. Bas dovoljno da unisti seo svet.

- Pa, to stvarno nije dobro. - komentarisao je Smith, potezuci za bocom.

- Ne, nije. Vidite, doslo je do takvog utroska energije da je Zemlja u mom vremenu kompletno zbrisana. Silina eksplozije prenela me kroz prostor sve dovde. Usput, zaista zalim ako sam vam smetao.

- Ma nije to bilo nista! Bas nista, zaboravite to.

- I... eto. U svakom slucaju, reskirao sam i ne zalim. Bio je to svestan rizik, ali je pokazao da sam imao pravo. Usprkos svemu, jos i sada mislim da se isplatilo. Sta vi mislite?

- Pa... kao sto ste rekli, reskirali ste i dokazali ste da imate pravo. Valjda se isplatilo. - Smith potegnu svoj posljednji gutljaj, ostavljajuci gostu samo jos nekoliko svetlucavih kapi. - A, recite mi, koliko je daleka ta buducnost iz koje ste doputovali?

Vremenski putnik prihvati bocu i pogleda na svoj sat.

- Osamnaest minuta - odgovori.

- Nije se isplatilo - rece Smith.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…

BAJKA O KOMPJUTORU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM - Bajka o maszynie cyfrowej, co ze smokiem walczyla - Stanislaw Lem

BAJKA O KOMPJUTERU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM






Kralj Poleander Partobon, vladar Kibere, bijaše velik ratnik, a kao pobornik metoda suvremene strategije više od svih ratnih znanosti cijenio je kibernetiku. U njegovom kraljevstvu sve je vrvilo od elektronickih racunala, manjih ili vecih »elektronskih mozgova«. Poleander ih je postavio gdje god je mogao — nipošto ne samo u astronomskim opservatorijima ili u školama nego doslovce posvuda: cak je u rubna kamene na ulicama dao ugraditi »elektronske mozgove« koji su glasno upozoravali pješake neka pripaze da se ne spotaknu, a bilo ih je i na stupovima, na zidovima i drvecu, tako da ih je svatko u bilo koje vrijeme mogao zamoliti da mu pokažu put. Objesio ih je i ispod oblaka da odozgo jave kad pocne padati kiša, razmjestio ih je po planinama i dolinama. Ukratko, na Kiberi se nije mogao naciniti nijedan korak a da se ne naide na »elektronske mozgove«.
Lijepo bijaše na planetu Kibera, jer je kralj propisao ne samo da se sve što je do tada postojalo …