Skip to main content

KRAJ MISIJE - T. H. Grejc

KRAJ MISIJE


Kretali su se usmerenom kosmickom brzinom, kad se ispred njih pojavi drugi vasionski brod, iste velicine i istog oblika kao i njihov. Pojavio se odjednom, niotkuda, kao daje stigao iz neke druge dimenzije, iz neke druge stvarnosti.

Kretao se istom brzinom, imao je isti oblik, isti gabarit, istu duzinu, istu sirinu, isto primetno ostecenje od asteroida nesto ispod astrotragaca, imao je istu patinu dugogodisnjeg leta.

Na sve pozive za identifikaciju nije davao nikakav odgovor. Osim, ako bi se odgovorom mogla nazvati promena njegove brzine i njegovog kursa. Prvo je odmakao nesto dalje od zemaljskog svemirskog broda "Tera 16", a zatim je nastavio da se udaljava levo i napred. Kretao se sve brze i brze. I pored tako cudne promene kretanja komandant "Tere 16" uspevao je da ga prati na monitorima.

Posle nekoliko stotina kilometara "Nepoznati", kako ga je Majkl Dzordan, komandant zemaljskog broda, u mislima vec nazvao, skrenuo je i u velikom luku krenuo natrag. Kadse ponovo nasao iza "Tere 16", "Nepoznati" je ponovo promenio smer. Krenuo je napred a zatim usporio i ostao daleko iza zemaljskog broda, krecuci se dalje u istom smeru i istom brzinom.

Trojica u komandnoj kabini zacudjeno su posmatrli novi manevar "Nepoznatog". Njegovu metamorfozu. Velikom brzinom poceo je da istovremeno da se skracuje i prosiruje, dobijajuci izgled ogromnog jajeta. Na njegovom prednjem delu pojavila su su se tri okrugle svetle povrsine koje su licile na dzinovske oci.. One su zatim pocele da trepere, prvo sporo a zatim sve brze, da bi na kraju sve tri cudne svetle povrsine nestale. Brod-jaje je postao jedva primetan.

Tada je pocela metamorfoza u suprotnom smeru. Jajoliko cudoviste ponovo se pretvorilo u svemirski brod slican "Teri 16", ali nije dugo ostao u tom obliku. Poceo je da se povecava, da raste i brzo se priblizio zemaljskom brodu, da bi projurio pored njega. Majkl Dzordan jos uvek je uspevao da ga prati, skoro potpuno refleksno, bez ucesca uma. A onda, odjednom, "Nepoznati" je nestao, iznenada kao sto se iz nicega i pojavio.

Narednih nekoliko minuta sa zemaljskog broda pokusali su da ga pronadju, ali uzalud. Tada se na svim brodskim uredjajima pojavise iskre, cak i u kontrolnoj sobi, potpuno oklopljenoj i izolovanoj od ostalih delova velikog interplanetarnog broda "Tera 16". Iskrenje je trajalo tacno deset sekundi i bilo je toliko snazno da se pretvaralo u intezivan i neprijatan sum koji je odjekivao celom "Terom 16", dugackom dva kilometra, kao da je zemaljski brod neko gurnuo u jako elektro magnetno polje.Kada je iskrenje prestalo, ljudi sa "Tere 16" ustanovili su da za to vreme merni instrumenti uopste nisu radili.

Majkl Dzordan, komandant "Tere 16", slutio je zlo. Odlucio je da izvrsi proveru svih odeljenja svog broda. Na ekranu pred njim prvo se pojavila slika sedme palube. Dzordan nije pozvao dezurnog na sedmoj palubi, kao sto je uvek cinio. Odlucio se samo za vizuelnu kontrolu, intuitivno osecajuci uzrocnu vezu izmedju pojave "Nepoznatog" i varnicenja koje je ubrzo usledilo.

Na sedmoj palubi sve je izgledalo normalno. Ipak... Posada je izgledala suvise zadubljena u svoje poslove, nije bilo uobicajenih pokreta ruku, pomeranja glava, poneke tiho izgovorene reci... Dzordan na ekranu zumira lice jednog od clanova posade, zagleda mu se u oci. One su stravicno mirne, prazno zagledane u displeje pred sobom. To su bile oci hipnotisanog coveka, duhom potpuno odsutnog.

Dzordan brzo ukljucuje sestu palubu. Da, tu je u pokretima clanova posade video onu, ljudima svojstvenu, zivost, zainteresovanost za posao. A tada je primetio nesto cudno. Ljudi za trenutak zastaju u svome radu, svi istovremeno, kao da im neka cudna, nevidljiva sila zaustavlja sve pokrete. Zatim se u njihova tela vraca pokretljivost, ali vise ni u njihovim pokretima nema zivosti, i u njihovim osima izgubio se onaj specificni sjaj koji je uvek svedok postojanja razuma, svesti odgovornosti... Ponasaju se kao ljudi sa sedme palube, kao hipnotisani, kao roboti...

Nesto se nalazi na brodu, nesto nevidljivo, nematerijalno i opasno, neka zasad nepoznata sila koja polako napreduje ka visim palubama, zakljuci Majkl Dzordan. Sva trojica pazljivo su posmatrala ekran na kojem jke sada bila slika sa Pete palube. Ekipa sa pete ponasala se normalno, ali su njihovi pokreti odjednom zamrli i oni ostase nepomicni, kao skamenjeni. Kad je posle nekoliko sekundi proslo to uzasavajuce stanje, oni vise nisu bili ljudi sa svojom voljom.

Dzordan postavlja teoriju da je "Nepoznati" u stvari bio neko zivo polje koje se zakratko materijalizovalo da bi se potom ponovo dematerijalizovalo i uslo u "Teru 16", prvo na donje palube. Zavladalo je svescu clanova posade i napreduje ka gornjim palubama i komandnoj kabini. Potrebno ju je zaustaviti i unistiti. Kako? Dzordanu se cini da bi jedino zaista efikasno oruzje moglo da bude snazno elektromagnetno polje, slicno onome koje se uvuklo u brod, ali bez inteligencije. Ostala dvojica se odmah saglasise.

Sva trojica se iz komandne kabine povlace u kontrolnu sobu, posebno izolovanu i zasticenu, fakticki najzasticenije mesto na "Teri 16", od ostalog dela broda odvojeno dugim hodnikom. Na ekranima prate kako je strana inteligencija prodrla u komandnu kabinu, kako veseli plamicci poskakuju po instrumentima. U tisini punoj neizvesnosti posmatraju priblizavanje smrti. Komandantov kaziprst je iznad senzora kojim u zidove hodnika treba da pusti struju visokog napona koja ce stvoriti snazno protivpolje.

Na kraju hodnika pojavljuju se iskre. Poigravajuci se, krecu prema utocistu poslednje trojice svesnih na "Teri 16". Cini se kao da opipavaju prostor pred sobom. Dzordan napeto ceka. Kad su se plameni jezicci priblizili vratima kontrolne sobe, njegov prst se spusta na senzor. Duz hodnika, tacno po sredini, pojavljuje se tanka, plavobela linija, koja se gotovo istog trenutka prosiruje u crveni stub. Zatim, eksplodirajuci, ogromnom snagom kao da udara u zidove hodnika.

Cetiri sata kasnije, uredjaji su proradili. Dzordan i dvojica astrogatora pilota zapanjeno gledaju u ekran. Na svim palubama ljudi su mrtvi, ugljenisani. Zivo polje posluzilo je kao provodnik energije koja se preko njega prenela do ljudi i usmrtila ih.

Pogledi trojice srecu se u tisini. Reci nisu potrebne.

Misija "Tere 16" je zavrsena.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…