Skip to main content

APSURD - Gordan Momcilovic


APSURD




"doslo je ledeno doba", pisale su novine. Uvuklo se polako, neprimetno. Proslo je dosta vremena, dok se shvatilo da je ono medju njima stalno prisutno.

* * *


"Gluplje zanimanje nisam mogao naci", razmisljao je. "Radio-astronom? Sta je to sada kada ne rade vise ni radio-stanice ni televizija... Kada ni novine ne izlaze. Trebalo je da postanem mesar ili poljoprivrednik. Valjda bi sada imao sta da jedem!"

Vozio je polako, tesko se probijajuci kroz snezne smetove. Pokusa da izadje iz kola, ali ne uspe. Sneg i led su sa svih strana pritiskali, nije se imalo gde pobeci. Mahinalno pruzi ruku i ukljuci radio. Naravno - ovaj je cutao. Menjao je kanale, ali ni na jednom nije uhvatio ljudski glas. Samo sum. Sum ir svemira, koji se sada mogao hvatati i obicnom automobilskom antenom. Nije imalo sta da prigusi signale. Uze iz torbe hladni sendvic i zagrize ga.

* * *


Radio je jos bio ukljucen. Sumovi se nisu gubili. Cas su bili jaci, cas slabiji, ali su uvek bili tu. Uze poslednji sendvic u ruke. Treci mu zalogaj zastade u grlu. Zapanjen osluskivao je sumove. Nizali su se jedan za drugim, u pravilnom ritmu. Nije bilo sumnje - bila je to PORUKA !

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…