Skip to main content

KARANTIN - Arthur C. Clarke


KARANTIN



Sagoreli komadi Zemlje jos su ispunjavali pola neba, kada se pitanje profiltriralo iz Generatora radoznalosti do Centrale.

- Zasto je to bilo nuzno? Iako su bili organski, oni su ipak dostigli treci stupanj inteligencije.

- Nismo imali izbora, pet predhodnih jedinica ostalo je beznadezno zarazeno kada je stupilo u kontakt.

- Zarazeno? Kako?

Nekoliko mikrosekundi proteklo je sporo, dok je Centrala prizivala ono malo izbledela secanja koje je procurilo pokraj Cenzorskog ulaza, kada je preopterecenim Vodovima za izvidjanje bilo naredjeno da pristupe samounistenju.

- Oni su se suocili s... problemom... koji se do kraja ne moze analizirati u toku vijeka svemira. Iako ukljucuje samo sest operatora, oni su postali sasvim opsjednuti njime.

- Kako je to moguce?

- Ne znamo; mi to nikada ne smijemo saznati. Ako bi tih sest operatora ikada ponovo bilo nadjeno, to bi bio kraj svih racionalnih racunanja.

- Kako se oni mogu prepoznati?

- To takodje ne znamo; zabiljezili smo im samo nazive prije nego sto se Cenzorski ulaz zatvorio. Naravno, oni nam ne govore nista.

- Svejedno, zelim ih znati.

Voltaza Cenzure pocela je rasti, ali nije blokirala ulaz.

- Evo ih: kralj, dama, lovac, skakac, top, pjesak...

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem