Skip to main content

DOBRODOSLICA - Dannie Plachta


DOBRODOSLICA


Graham Kraken lezao je na samrti. Ociju nesigurno uperenih prema mutnoj i udaljenoj tavanici, upijao je reci umirenja.  Sve su sanse na vasoj strani - rekao je doktor.  Krevet kao da se zategao pod Krakenom, opruge kao da su se napeto skupile. 

Jednog dana - doktorov je glas zvonio poput niza malih metalnih zvoncica - medicina ce toliko napredovati da ce vas moci ponovo oziveti. Vasem smrznutom telu nece se u medjuvremenu nista dogoditi. - Zvoncici se stisase. - Jednoga dana ce nauka izleciti vase telo i vi ce te ponovo ziveti. Graham Kraken je lagano umro, a njegovo telo zamrznuse. * * *


Sanjao je da je u Miami Beachu. Otvori oci. Zmirkajuci u polumracnoj sobi, ugleda posetioca kako sedi pored njegovog uzglavlja.

- Dobro jutro - rece posetioc.

Stranac je, zapazio je Kraken, bio star, celav muskarac ugodnog lica.

- Dobro jutro - odgovori on prijateljski. - Imate lepe nausnice.

- Hvala vam - rece posetioc. - To su antene.

- Oh?

- Za tranzistorski radio ugradjen u usne skoljke. Stereo.

- Lepo - rece Kraken. - A kako ga gasite?

- Ne gasim ga - odgovori posetioc. - Govorite malo glasnije, molim vas.

- Oprostite - rece kraken. - Nisam znao... U stvari ni opazio... Nego, je li se u vezi sa vremenom nesto preduzelo?

- Pa, jeste. nakratko - rece starac. - Ali moralo se odustati.

- Previse suprotnih zelja?

- Bojim se da je tako.

- Steta. - Kraken pogleda kroz prozor sa teskim zavesama. Dok je gledao, staklo iza zavesa se iznenada rasprsnu. - Oh - rece. - Neke demonstracije?

- Ne - odgovori posetioc. - Nadzvucni putnicki avioni.

Drugo staklo je automatski kliznulo na mesto rasprsnutog.

- Mora da se to prilicno cesto dogadja.

- Pa... kako dodje, tako i prodje - rece dosljak.

- Usput receno - Kraken ce - koja je ovo godina?

- Dve hiljade osamdeset sesta - odgovori ovaj.

- Pa, prilicno ih je proteklo - rece Kraken.

- Ah, svaka vam je godina nalik jedna na drugu - rece stranac.

- A kako je sa novcem? - upita Kraken. - Je li sta preostalo od mog imetka?

- Bojim se da nije - rece posetioc. - Morao sam platiti da vas ozive.

- To je vrlo ljubazno od vas - rece Kraken. Zapazio je da du ivice zavesa obasjane suncem. Pridignu se na lakat i od tog mu se pokreta zavrti u glavi.

- Molim vas da se ne pokusavate kretati - rece posetioc. - Vazno je da se odmorite za presadjivanje srca.

- Oh? - Kraken spusti glavu na jastuk. - Zar nesto nije u redu sa mojim srcem?

Posetioc polako ustade.

- Ne - odgovori. - Nesto nije u redu sa mojim.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem