DOBRODOSLICA
Graham Kraken lezao je na samrti. Ociju nesigurno uperenih prema mutnoj i udaljenoj tavanici, upijao je reci umirenja. Sve su sanse na vasoj strani - rekao je doktor. Krevet kao da se zategao pod Krakenom, opruge kao da su se napeto skupile.
Jednog dana - doktorov je glas zvonio poput niza malih metalnih zvoncica - medicina ce toliko napredovati da ce vas moci ponovo oziveti. Vasem smrznutom telu nece se u medjuvremenu nista dogoditi. - Zvoncici se stisase. - Jednoga dana ce nauka izleciti vase telo i vi ce te ponovo ziveti. Graham Kraken je lagano umro, a njegovo telo zamrznuse. * * *
Sanjao je da je u Miami Beachu. Otvori oci. Zmirkajuci u polumracnoj sobi, ugleda posetioca kako sedi pored njegovog uzglavlja.
- Dobro jutro - rece posetioc.
Stranac je, zapazio je Kraken, bio star, celav muskarac ugodnog lica.
- Dobro jutro - odgovori on prijateljski. - Imate lepe nausnice.
- Hvala vam - rece posetioc. - To su antene.
- Oh?
- Za tranzistorski radio ugradjen u usne skoljke. Stereo.
- Lepo - rece Kraken. - A kako ga gasite?
- Ne gasim ga - odgovori posetioc. - Govorite malo glasnije, molim vas.
- Oprostite - rece kraken. - Nisam znao... U stvari ni opazio... Nego, je li se u vezi sa vremenom nesto preduzelo?
- Pa, jeste. nakratko - rece starac. - Ali moralo se odustati.
- Previse suprotnih zelja?
- Bojim se da je tako.
- Steta. - Kraken pogleda kroz prozor sa teskim zavesama. Dok je gledao, staklo iza zavesa se iznenada rasprsnu. - Oh - rece. - Neke demonstracije?
- Ne - odgovori posetioc. - Nadzvucni putnicki avioni.
Drugo staklo je automatski kliznulo na mesto rasprsnutog.
- Mora da se to prilicno cesto dogadja.
- Pa... kako dodje, tako i prodje - rece dosljak.
- Usput receno - Kraken ce - koja je ovo godina?
- Dve hiljade osamdeset sesta - odgovori ovaj.
- Pa, prilicno ih je proteklo - rece Kraken.
- Ah, svaka vam je godina nalik jedna na drugu - rece stranac.
- A kako je sa novcem? - upita Kraken. - Je li sta preostalo od mog imetka?
- Bojim se da nije - rece posetioc. - Morao sam platiti da vas ozive.
- To je vrlo ljubazno od vas - rece Kraken. Zapazio je da du ivice zavesa obasjane suncem. Pridignu se na lakat i od tog mu se pokreta zavrti u glavi.
- Molim vas da se ne pokusavate kretati - rece posetioc. - Vazno je da se odmorite za presadjivanje srca.
- Oh? - Kraken spusti glavu na jastuk. - Zar nesto nije u redu sa mojim srcem?
Posetioc polako ustade.
- Ne - odgovori. - Nesto nije u redu sa mojim.
Jednog dana - doktorov je glas zvonio poput niza malih metalnih zvoncica - medicina ce toliko napredovati da ce vas moci ponovo oziveti. Vasem smrznutom telu nece se u medjuvremenu nista dogoditi. - Zvoncici se stisase. - Jednoga dana ce nauka izleciti vase telo i vi ce te ponovo ziveti. Graham Kraken je lagano umro, a njegovo telo zamrznuse. * * *
Sanjao je da je u Miami Beachu. Otvori oci. Zmirkajuci u polumracnoj sobi, ugleda posetioca kako sedi pored njegovog uzglavlja.
- Dobro jutro - rece posetioc.
Stranac je, zapazio je Kraken, bio star, celav muskarac ugodnog lica.
- Dobro jutro - odgovori on prijateljski. - Imate lepe nausnice.
- Hvala vam - rece posetioc. - To su antene.
- Oh?
- Za tranzistorski radio ugradjen u usne skoljke. Stereo.
- Lepo - rece Kraken. - A kako ga gasite?
- Ne gasim ga - odgovori posetioc. - Govorite malo glasnije, molim vas.
- Oprostite - rece kraken. - Nisam znao... U stvari ni opazio... Nego, je li se u vezi sa vremenom nesto preduzelo?
- Pa, jeste. nakratko - rece starac. - Ali moralo se odustati.
- Previse suprotnih zelja?
- Bojim se da je tako.
- Steta. - Kraken pogleda kroz prozor sa teskim zavesama. Dok je gledao, staklo iza zavesa se iznenada rasprsnu. - Oh - rece. - Neke demonstracije?
- Ne - odgovori posetioc. - Nadzvucni putnicki avioni.
Drugo staklo je automatski kliznulo na mesto rasprsnutog.
- Mora da se to prilicno cesto dogadja.
- Pa... kako dodje, tako i prodje - rece dosljak.
- Usput receno - Kraken ce - koja je ovo godina?
- Dve hiljade osamdeset sesta - odgovori ovaj.
- Pa, prilicno ih je proteklo - rece Kraken.
- Ah, svaka vam je godina nalik jedna na drugu - rece stranac.
- A kako je sa novcem? - upita Kraken. - Je li sta preostalo od mog imetka?
- Bojim se da nije - rece posetioc. - Morao sam platiti da vas ozive.
- To je vrlo ljubazno od vas - rece Kraken. Zapazio je da du ivice zavesa obasjane suncem. Pridignu se na lakat i od tog mu se pokreta zavrti u glavi.
- Molim vas da se ne pokusavate kretati - rece posetioc. - Vazno je da se odmorite za presadjivanje srca.
- Oh? - Kraken spusti glavu na jastuk. - Zar nesto nije u redu sa mojim srcem?
Posetioc polako ustade.
- Ne - odgovori. - Nesto nije u redu sa mojim.
Comments
Post a Comment