Skip to main content

DOBRODOSLICA - Dannie Plachta


DOBRODOSLICA


Graham Kraken lezao je na samrti. Ociju nesigurno uperenih prema mutnoj i udaljenoj tavanici, upijao je reci umirenja.  Sve su sanse na vasoj strani - rekao je doktor.  Krevet kao da se zategao pod Krakenom, opruge kao da su se napeto skupile. 

Jednog dana - doktorov je glas zvonio poput niza malih metalnih zvoncica - medicina ce toliko napredovati da ce vas moci ponovo oziveti. Vasem smrznutom telu nece se u medjuvremenu nista dogoditi. - Zvoncici se stisase. - Jednoga dana ce nauka izleciti vase telo i vi ce te ponovo ziveti. Graham Kraken je lagano umro, a njegovo telo zamrznuse. * * *


Sanjao je da je u Miami Beachu. Otvori oci. Zmirkajuci u polumracnoj sobi, ugleda posetioca kako sedi pored njegovog uzglavlja.

- Dobro jutro - rece posetioc.

Stranac je, zapazio je Kraken, bio star, celav muskarac ugodnog lica.

- Dobro jutro - odgovori on prijateljski. - Imate lepe nausnice.

- Hvala vam - rece posetioc. - To su antene.

- Oh?

- Za tranzistorski radio ugradjen u usne skoljke. Stereo.

- Lepo - rece Kraken. - A kako ga gasite?

- Ne gasim ga - odgovori posetioc. - Govorite malo glasnije, molim vas.

- Oprostite - rece kraken. - Nisam znao... U stvari ni opazio... Nego, je li se u vezi sa vremenom nesto preduzelo?

- Pa, jeste. nakratko - rece starac. - Ali moralo se odustati.

- Previse suprotnih zelja?

- Bojim se da je tako.

- Steta. - Kraken pogleda kroz prozor sa teskim zavesama. Dok je gledao, staklo iza zavesa se iznenada rasprsnu. - Oh - rece. - Neke demonstracije?

- Ne - odgovori posetioc. - Nadzvucni putnicki avioni.

Drugo staklo je automatski kliznulo na mesto rasprsnutog.

- Mora da se to prilicno cesto dogadja.

- Pa... kako dodje, tako i prodje - rece dosljak.

- Usput receno - Kraken ce - koja je ovo godina?

- Dve hiljade osamdeset sesta - odgovori ovaj.

- Pa, prilicno ih je proteklo - rece Kraken.

- Ah, svaka vam je godina nalik jedna na drugu - rece stranac.

- A kako je sa novcem? - upita Kraken. - Je li sta preostalo od mog imetka?

- Bojim se da nije - rece posetioc. - Morao sam platiti da vas ozive.

- To je vrlo ljubazno od vas - rece Kraken. Zapazio je da du ivice zavesa obasjane suncem. Pridignu se na lakat i od tog mu se pokreta zavrti u glavi.

- Molim vas da se ne pokusavate kretati - rece posetioc. - Vazno je da se odmorite za presadjivanje srca.

- Oh? - Kraken spusti glavu na jastuk. - Zar nesto nije u redu sa mojim srcem?

Posetioc polako ustade.

- Ne - odgovori. - Nesto nije u redu sa mojim.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…

BAJKA O KOMPJUTORU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM - Bajka o maszynie cyfrowej, co ze smokiem walczyla - Stanislaw Lem

BAJKA O KOMPJUTERU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM






Kralj Poleander Partobon, vladar Kibere, bijaše velik ratnik, a kao pobornik metoda suvremene strategije više od svih ratnih znanosti cijenio je kibernetiku. U njegovom kraljevstvu sve je vrvilo od elektronickih racunala, manjih ili vecih »elektronskih mozgova«. Poleander ih je postavio gdje god je mogao — nipošto ne samo u astronomskim opservatorijima ili u školama nego doslovce posvuda: cak je u rubna kamene na ulicama dao ugraditi »elektronske mozgove« koji su glasno upozoravali pješake neka pripaze da se ne spotaknu, a bilo ih je i na stupovima, na zidovima i drvecu, tako da ih je svatko u bilo koje vrijeme mogao zamoliti da mu pokažu put. Objesio ih je i ispod oblaka da odozgo jave kad pocne padati kiša, razmjestio ih je po planinama i dolinama. Ukratko, na Kiberi se nije mogao naciniti nijedan korak a da se ne naide na »elektronske mozgove«.
Lijepo bijaše na planetu Kibera, jer je kralj propisao ne samo da se sve što je do tada postojalo …