Skip to main content

KRV - Frederic Brown



KRV



U svojoj vremenskoj masini Vron i Dreena, dvoje poslednjih pripadnika vampirske vrste, jurili su u buducnost bezeci od unistenja. Drzali su se za ruke i tesili jedno drugo, uplaseni i gladni.

U dvadeset drugom stolecu ljudi su ih napokon otkrili, uvidevsi da legenda o vampirima, koja je potajno postojala i sirila se medju ljudima, uopste nije legenda vec stvarnost. Organizovan je lov, pronadjeni su i ubijeni svi vampiri osim ovo dvoje, koji su jos pre radili na konstruisanju vremenske masine i i uspeli je zavrsiti upravo da na vreme pobegnu njome. Da pobegnu u buducnost, daleko u buducnost u kojoj je i sama rec vampir zaboravljena, a oni ce ponovo ziveti bez straha da ih otkriju - i s vremenom ce iznova obnoviti svoju vrstu.

- Gladna sam, Vrone. Strasno sam gladna.

- Dreeno, draga, i ja sam. Uskoro cemo se ponovo zaustaviti.

Vec su se cetiri puta zaustavili, i svaki put jedva ostali zivi. Nisu ih zaboravili. Kada su se poslednji put zaustavili pre pola miliona godina, videli su da je Zemlja postala pasji svet - i to doslovno: ljudska je vrsta izumrla a psi su postali civilizovani i nalik na ljude. Pa ipak, prepoznali su u njima ono sto zaista i jesu. Samo su se jednom uspeli nahraniti nekom mladom kujom, ali onda su ih najurili u njihovu vremensku masinu, ponovo na put u buducnost.

- Hvala ti sto si stao - nakon nekog vremena rece Dreena i uzdahnu.

- Ne zahvaljuj mi - odvrati mracnim glasom Vron. - Ovo je kraj puta. Ostali smo bez goriva, a ovde vise nikakvog goriva necemo naci. Do sada su se vec svi radioaktivni elementi pretvorili u olovo. Zivecemo ovde... ili...

Izadjose da pogledaju gde su to stigli.

- Vidi - uzviknu Dreena uzbudjenim glasom pokazujuci prstom prema necemu sto im se priblizilo. - Neko novo bice! Psi su nestali. Pobedila je neka druga vrsta. Nas su sigurno zaboravili.

Bice koje im se priblizavalo posedovalo je telepatske sposobnosti.

- Cuo sam vase misli - odjeknu glas u njihovim glavama. - Pitate se da li poznajemo bica po imenu "vampiri"? Ne, ne poznajemo ih.

Dreena odusevljeno stegnu Vronovu ruku.

- Sloboda! - promrmlja glasom u kojem se osecala glad. - I hrana!

- Takodje se pitate - nastavi glas - o mojem poreklu i evoluciji. Danas je sav zivot biljnog porekla. Ja... - lagano im se nakloni - ja, pripadnik vladajuce vrste, nekada sam bio ono sto ste vi nazivali repom.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…