Sf price

AMERIKA Nisam mogao ni da pretpostavim da postoje takva mesta u Njujorku. U Evropi sam uvek sretao duh Kristine Brahe i sve je bilo drugačije. Postojala je neka forma koju nisi morao da nadograđuješ, trebalo je samo da posmatraš i sve je već bilo tu. Možda sam baš zbog toga želeo Ameriku, slobodu. Evropa je za mene bila egzotika, Amerika realnost. Trebao mi je odmor od Kristine, Helene, Olimpije, Tamerlana i Metuzalema, svih fantazmi, fantoma, duhova, svih prikaza i sujetnih snova. Ipak, oni su bili moji prijatelji i žalio sam za njima. Doktor Metuzalem me je toliko toga naučio, Tamerlan Levi Salome mi je spasao život, strašnoj lezbijki Olimpiji Borgeze sam se divio, mada ne bih smeo, a Helenu Valdner sam voleo. Kristina Brahe me je naučila da postoje mnogi svetovi. Nikada je nisam upoznao dok je bila živa. Nisam siguran ni da je ikada bila živa. I sad je Njujork bio taj novi svet za mene. U smradu neopranog veša, neonu i škripi požarnih stepenica tražio sam poeziju. Uvek sam želeo...

 KRVAVA SVADBA Knez Bogoje je pratio svatove. Svatovi su bili okićeni suncima. To se ženio knežev sin Vidilo. Negde na pola puta, iz reke izroni zmaj i zgrabi devojku. Svatovi se razbežaše, Vidilo jurnu na zmaja da ga poseče, ali ovaj već nestade u virovima. Za njim ostade samo krv rastrgnute mlade. Vidilo je plakao na kneževom ramenu. “Znamo da zmajevi žive na severu, oče. Otkud se ovaj stvori?” “Slučajno je pao u reku i reka ga donese. Tako je Bog hteo”, odgovori knez Bogoje, podiže mač i krenu na sever, da se sveti zmajevima. Rat protiv zmajeva uđe već u treću godinu. Kneževa vojska se proređivala, Vidila je najveći deo vremena tresla groznica. Leševi zmajeva ležali su duž cele zemlje. Tada pred kneza istupi Stanilo, koji je znao jezik zmajeva. “Zmajevi šalju izaslanika, kneže.” Zmaj se predstavi kao Belijar i ponudi mir. “Ista nas Božija glina stvori”, reče Belijar, “Krv smo krvlju isprali. Živimo u miru.” “Čemu služe zmajevi, osim da plaše nedužne ljude i proždiru stoku? K...

  PITAGORA I HIPERBOREJAC Ako je nešto naučio u Egiptu bilo je da ne veruje u spoljašnji lik stvari. Ako je nešto naučio u Siriji bilo je da se do istine stiže jedino podvigom. Mladi Kritija, koji je klečao pred njim oborenog pogleda, možda zaista i verujući da je on bog, imao je plamene oči, ali znao je da je to samo maska, plot, mladalačka obest u liku smernosti. U Vavilonu je još naučio da razlikuje muziku duša, a ova mu se nije svidela. Bila je lakomislena i istovremeno tupa, opčinjena svojim spoljašnjim likom u vidu maslinaste i glatke ploti. A Pitagora je mogao da oseti njen smrad, uz sve haljine, uz sve mirise, uz sve prelepe reči, uz sav poriv da je pomiluje, zagrli i na uvo šapne tajnu koja bi ga možda oživela. Ali uvek bi se savlađivao pred svim tim mladićima, poput ovog Kritije, jer je znao da ne sme širiti mudrost među onima koji još nisu spasili dušu od sna. I da je vladanje rečima, ona njegova sposobnost da se sudrži i da ne izgovori reč, u to možda čak prelepo uh...

  SAVA SAVANOVIĆ I VOJVODA VLAD Bilo je to pre nego što se vojvoda Vlad povampirio. Pred Trgovištem, nabijeni na kolac dozivali su vojvodu, molili ga za smrt. Pred vojvodu su doveli i Savu Savanovića. “Srpski lopov, časni vojvodo”, rekli su mu. “Lopove na kolac”, naredio je vojvoda. “Ne možeš me ubiti, vojvodo”, čuo se težak, promukao glas. Vojvoda se zagledao u Srbina. Bio je krupan, crvenog oteklog lica. “Poznat si mi”, zarežao je vojvoda. “Ličim na tebe”, odgovorio mu je Sava. “Gledaj me.” I vojvoda Vlad mu se zagleda u oči. Ušli su u Vladove odaje. Vojvoda mu je pokazivao male mišolovke, što miševima odsecaju glave. “Imam takve i za ptice”, pohvalio se Vlad. “Nema vremena za gubljenje”, prekinuo ga je Sava, “Dolaze Turci.” “Ko su Turci?” “Neprijatelji.” Ušli su u ložnice. “Uzmi me”, naredio je vojvoda Vlad. Sava Savanović ga je upozorio da neće biti povratka. “Oslobodi me od ovog trulog sveta. Od ovih nakaza. Ne pitam kako”, govorio je Vlad. I Sava Savanović ga je oslobodio...

 SAVA SAVANOVIĆ I VOŽD KARAĐORĐE Kada god bi ustao narod, ustao bi i Sava Savanović. Poslednji put, Sava je ustao za Karađorđa. Karađorđe je imao veliku silu, Sava nije mogao ni da mu priđe. Zaskakao je samo devojke, malu decu i ponekog popa. Ubiše Đorđa i Sava se vrati u grob. “Nema više ljudi. Neće biti ni vampira”, reče i spusti poklopac. Zavlada mrak.