RUBBERNECKERS - Matjaz Sinkovec

RUBBERNECKERS

Bljesnulo je. Zatutnjilo je. Sa neba se pojavilo nesto nejasno. Trenutak zatim pretvorilo se u svemirski brod. pristao je.

Najpre smo ih videli uz prozore, a zatim na otvorenim vratima. Pogledali su levo-desno, gore-dole, napred-nazad, jedan drugog. Sisli su na zemlju; bilo ih je tuce, dva tuceta... ne znamo koliko. Osvrtali su se naokolo, mirisali vazduh, nogama se klizali po travi, pesku, betonu...

Pregledavali su sve, a najvise nas. Neke su pipali po glavi, druge po bubrezima, trece su skakljali po spolovilima. Stipkali bi nas, ali ne i udarali.

Nije dugo trajalo i vec su se razleteli po celom gradu. Ulazili su u lokale, istezali vratove, napinjali oci, isprobavali odela, probali pica, testirali motorne kosilice, citali novine, vozili automobile, bicikle i romobile, uporedjivali kvalitet zubne paste, kupovali avionske karte, koristili se javnim WC-ima, vodili pse u setnju, razgledali znamenitosti, prelazili preko ulice na crveno svetlo, vozili se javnim prevozom, brijali se u brijacnicama, setali se po parku, odlazili na posao i u skolu, posecivali koncerte, pozorisne i filmske predstave, kupovali na pijaci crvene rotkvice, u kanuu veslali na reci, suncali se, praznili kante za smece, popravljali vodovodne cevi, cistili sneg sa trotoara, suncali se goli na plazi, hranili golubove, svirali u rock-grupama, ucestvovali na simpozijima, pomagali pri radu u stolarskim radionicama, posecivali porodilista, pleli carape, grabljali pesak na grobovima i zadimljavali cekaonice.

Nocu dok smo svi spavali, svemirski brod je odjednom poleteo i zauvek nestao ko zna kuda.

U medjuvremenu, dok jurimo za svakodnevnim poslovima, sada se ponekad pitamo: jesu li odleteli brodom ili nisu! Tada pozurujemo korak i ulazimo u lokale, narucujemo kafu sa slagom, udisemo cigaretni dim...