Brajan Oldis NOĆ U KOJOJ JE VREME ŠIKNULO I ISTEKLO Zubni lekar je sa osmehom ispratio pacijentkinju do vrata i usput, prebirajući po tabli, poručio za nju kola. Spustila su se na terasu čim se pojavila. Vozilo nije imalo automatske uređaje i bilo je dovoljno staromodno da izgleda šik. Fifi Fivertris uputi vozaču zasenjujući osmeh i uđe u kola. "Vangradska vožnja", reče ona. "Selo Rouzvil, Put Z4." "Živite na selu, a?" reče vozač jezdeći kroz lažno plavetnilo i kormilareći, kao ludak, jednom nogom. "Lepo je živeti na selu", reče Fifi, braneći se. Oklevala je, a onda ipak odlučila da se pohvali. "I još lepše otkako u Rouzvilu postoji dovod vremena. Upravo nas priključuju za glavnu vremensku cev - radovi bi trebalo da budu završeni kad stignem kući." Vozač sleže ramenima. "Skupo je živeti na selu, rekao bih." "Triput skuplje nego u gradu." Vozač zazvižda od iznenađenja. Htela je ona da mu kaže i više, da ...
