Skip to main content

ZELJA - Robert Sekli


ZELJA


Fremk Moris je bio covek sa jednom opsesijom. Drugi poput njega prikupljali su brda novina ili kilometre konca; ili su proveli citav zivot u pokusajima da izmisle siguran sistem za kladjenje, ili pouzdan nacin da se zaradi na berzi. Osobena opsesija Frenka Morisa bila je magija.

Ziveo je potpuno sam u iznajmljenoj sobi, a njegovo jedino drustvo bila je jedna macka. Njegovi stolovi i stolice bili su zakrceni drevnim rukopisima, zidovi prekriveni carobnjackim alatkama, a ormari napunjeni magicnim travama i mirisavim uljima. Ljudi su ga ostavljali na miru, i Frenku se to dopalo. Znao je da ce jednog dana pronaci pravu caroliju, a tada ce se demon pojaviti i uslisiti mu jednu velicanstvenu zelju. Nocu je sanjao o tome; a izjutra se ponovo vracao svojim formulama. Njegova crna macka lezala je u blizini, upola zatvorenih zutih ociju, prava slika i prilika magije. A Frenk je dirincio, isprobavajuci beskonacne permutacije svojih formula.

Vec se toliko navikao na promasaje da ga je uspeh iznenadio. Jedan pramen dima pojavio se u petouglu na podu. Demon se polako oblikovao; i Frenk, koji je tako dugo sanjao o ovom trenutku, oseti kako drhti od straha. Na neki nacin, tokom svih tih godina, on nikada nije doneo odluku sta ce zatraziti kad se demon zaista pojavi.

Pramen dima izrastao je u jednu golemu sivu spobodu. Frenk je koracao tamo- amo, krsio ruke, milovao macku, skripao zubima, grizao nokte, i ocajnicki se upinjao da misli. Ali, sta da pozeli? Bogatstvo? Ili je moc bila vrednija? Ili bi neka skromnija zelja bila pouzdanija?

Demon se sada potpuno oformio. Njegova siljata glava dodirivala je tamnicu, a usne su mu bile izvijene u djavolsko cerenje. - Tvoja zelja! - prodrao se djavo, glasom tako snaznim da su Frenk i njegova macka ustuknuli.

Njegova zelja... Kakva bi trebalo da bude? Trenuci su isticali; demon je postajao nestrpljiv. Ako ne pozuri, on bi mogao otici, da se nikada vise ne vrati.

Ali, posle dvadeset godina stremljenja, Frenk je zeleo da izrazi najbolju mogucu zelju. Ponovo je razmisljao o raznim preimucstvima koja je nudila moc, ili bogatstvo, ili besmrtnost. A onda, upravo kad je bio spreman da se odluci, video je kako mu se djavo ponovo ceri.

- To je nepravilno - rekao je djavo. - Ali mislim da ispunjava uslove.

Frenk nije znao o cemu to djavo govori. A onda ga je preplavio talas vrtoglavice, i prostorija je postala mracna. Kad mu se vid vratio, Frenk je shvatio da demona vice nema.

Porpala stvar, mislio je. Demon je nestao, i sve je bilo kao sto je bilo.

Pa, ne bas sasvim kao sto je bilo. Jer, Frenk je zapazio da su mu usi izrasle dugacke, a nos postao jos duzi. Imao je sivo krzno umesto koze, a imao je i rep. Onaj izdajnicki demon pretvorio ga je u zivotinju!

Onda je Frenk zacuo neki sum iza sebe. Shvatio je sta se desilo, i potrcao brzinom ocajanja, dok je prostorija okolo njega poprimala ogroman oblik.

Jedan jedini udarac obrusio se na njega, i on ugleda dlakavo lice da dzinovskim zubima spremnim da zagrizu...

Frenk je znao da je oklevanje bilo uzrok njegove zle kobi. Sada je bilo jezivo ocigledno da je njegova macka prva izrazila zelju - zelju koju je demon usvojio.

I, sasvim prirodno, macka je pozelela misa.

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…

BAJKA O KOMPJUTORU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM - Bajka o maszynie cyfrowej, co ze smokiem walczyla - Stanislaw Lem

BAJKA O KOMPJUTERU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM






Kralj Poleander Partobon, vladar Kibere, bijaše velik ratnik, a kao pobornik metoda suvremene strategije više od svih ratnih znanosti cijenio je kibernetiku. U njegovom kraljevstvu sve je vrvilo od elektronickih racunala, manjih ili vecih »elektronskih mozgova«. Poleander ih je postavio gdje god je mogao — nipošto ne samo u astronomskim opservatorijima ili u školama nego doslovce posvuda: cak je u rubna kamene na ulicama dao ugraditi »elektronske mozgove« koji su glasno upozoravali pješake neka pripaze da se ne spotaknu, a bilo ih je i na stupovima, na zidovima i drvecu, tako da ih je svatko u bilo koje vrijeme mogao zamoliti da mu pokažu put. Objesio ih je i ispod oblaka da odozgo jave kad pocne padati kiša, razmjestio ih je po planinama i dolinama. Ukratko, na Kiberi se nije mogao naciniti nijedan korak a da se ne naide na »elektronske mozgove«.
Lijepo bijaše na planetu Kibera, jer je kralj propisao ne samo da se sve što je do tada postojalo …