Skip to main content

USLUZNA RUKA - Robert Sekli


USLUZNA RUKA


Trevis je stigao do kraja svog konopca - najmanje dvanaesti put. Upravo su ga otpustili s posla; a u ruci je drzao sredstvo za prekracivanje jedne egzistencije koja mu nije pruzala nista sem ponizenja. Otrov u ovoj bocici zvao se bellis annabula, bio je brz, siguran, i apsolutno bezbolan. Ukrao ga je u laboratoriji gde je radio do pre nedelju dana; bio je koriscen za fiksirenje ugljovodonika. Trevis je isplanirao da fiksira samoga sebe, jednom zauvek.

Nekolicina njegovih preosrtalih prijatelja smatrali su da on nije nista drugo do osoba koja zeli da na sebe skrene paznju, buduci da je vec desetak puta ranije pokusao da uradi takvu stvar. E pa, ovoga puta on ce im pokazati! Videce oni da li je imao smelosti da to ucini, a onda ce im biti zao...

Pomisao na suprugu deginitivno je ocelicila Trevisa u njegovoj odlucnosti. Tokom deset godina braka njena ljubav je prosla kroz ravnodusnost u mrznju - ostru, nadmenu, jetku vrstu mrznje spram koje je on bio bespomocan.

Ucini to sada! Govorio je sebi. Zatvorio je oci, podigao bocicu...

Onda je jedna ruka odbacila bocicu! Cuo je strog glas svoje supruge:

- Sta to radis?

- Mislim da je ocigledno - rekao je Trevis, bespomocno slezuci ramenima.

Ona je proucavala njegovo lice. Bila je krupna, trezvena zena, sa retkom sposobnoscu za beskrajnu mrznju. Ali sada joj se lice umeksalo.

- Stvarno si to nameravao ovoga puta, je l da?

- Nije vazno - uzvrati Trevis. - Sutra ili sledece nedelje cu to uciniti.

- Uopste nisam verovala da je to u tebi - rece ona. Pretvostavljam da sam ti zivot ucinila prilicno nemogucim. Ja sam osoba koja hoce da sve bude po njenom, posto poto.

- Ne shvatam zasto si sprecila - rece Trevis. - Na kraju krajeva, ti me mrzis.

Njegova zena nije odgovorila. Nije moguce da se promenila... Ali ovo je bilo prvi put da ju je Trevis takvu video.

- Pogresno sam te procenila - rece ona najzad. - Mislila sam da samo blefiras. Secas li se kad si zapretio da ces skociti s prozora? Naslonio si se... evo ovako.

Njegova zena se nagnula kroz prozor, sa telom nadnetim iznad ulice dvadeset spratova nize.

- Nemoj to da cinis! - rece Trevis ostro. - Hvata me vrtoglavica.

Ona se odmakla, osmehujuci se. -Cudno da to dolazi s tvoje strane. Nemoj kazati da ponovo osecas ljubav prema zivotu!

- Mogao bih - rece Trevis - samo bismo ti i ja...

- Mozda - rece ona, i Trevis odjednom oseti iskru nade. Zene su tako cudne! Ona se osmehnula. Polozila je svoje ruke na njegova ramena i rekla:

- Prevarila sam se, dragi. Ti pojma nemas kakva su moja osecanja prema tebi.

Trevis uopste nije mogao da odgovori. Bio je uzbudjen. Snazne, usrdne ruke supruge polozene ne njegova ramena pokrenule su ga neizrecivo-pravo kroz prozor.

Dok je padao prema ulici, Trevis je mogao cuti kako mu njegova zena dovikuje:

- Vidis, dragi, htela sam da to uradim na moj nacin!

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…