Skip to main content

MUSKARAC KOJI JE VOLEO - Robert Sekli


MUSKARAC KOJI JE VOLEO


Mozda nikada nije postojao muskarac koji je voleo tako duboko i tako beznadezno kao siroti Dzoni Diks. Bio je cudan, sumoran covek, ali sa jakom vijugom za biznis. Na njegovu nesrecu, zaljubio se u Dzejn Dejvis, bladajucu lepoticu svojih dana, i isto toliko pametnu koliko i lepu. Neki kazu da je bila bezdusna; ali sama Dzejn naglasava da je od pocetka obeshrabrila Diksa, i da se krivica za tragican splet dogadjaja koji su proistekli iz te strasti ne moze svaliti na nju.

Gotovo pet godina, prema Dzejninom kazivanju, ona je odbijala Diksove ponude za brak. Punih sest meseci nije ga videla; na kraju je pristala da provede jedno popodne s njim, a zatim da ga vise nikada ne vidi. Ona tvrdi da je pocela da ga se plasi , mada niko ne moze zamisliti Dzejn uplasenu.

Diks je odsetao s njom do svog nedavno stecenog poseda. Poslovi su mu isli dobro, ali ljubav je izneverila. U veoma turobnom rasplozenju i ocajanju predlozio joj je brak  i kao obicno bio odbijen.

Onda je pomahnitao. Dzejn kaze da se jos uvek moze prisetiti onih velikih, nezgrapnih saka kako se smotavaju oko njenog vrata  i sva njena pamet i lepota bili su bezvredni dok se nesvestica sklapala nad njom.

Dosla je k sebi nekoliko casova kasnije i ustanovila da se nalazi u nekoj pecini. Jedan dugacak, tezak lanac bio je obavijen oko njenog clanka, pricvrsen staromodnim katancem. Pri mutnoj svetlosti svece mogla je da vidi Diksa kako sedi na obliznjem kamenu.

Dzejn je pogledala lanac i rekla: - Smesta ga otkljucaj.

- Nikada- odgovorio je Diks. - Vec odavno sam isplanirao ovo. Mi se nalazimo u jednoj pecini ispod mog imanja. Niko nikada nece pronaci ovo mesto. Ili tebe. Ili mene.

Dzejn se osvrnula oko sebe i videla da je pecina nakrcana konzerviranom hranom, knjigama, fenjerima i lekovima. U blizini se nalazila i jedna duboka bara bistre vode; u stvari, bilo je tu sve sto je coveku potrebno za veoma dug boravak. Videla je, isto tako, da je Diks potpuno lud.

- Ovde ima dovoljno za trideset godina - rekao je Diks. - Sve sam vrlo pazljivo isplanirao. Sada me mozes mrzeti, Dzejn, ali ne mari nista. Mogu da cekam godinu ili dve. Na kraju ces me zavoleti.

Onda sirokim zamahom, Diks je izvukao jos jedan teski lanac. Kao i Dzejnin, bio je pricvrscen za zid pecine. Zakljucao je gvozdene lisicine obavijene oko svog clanka i baicio kljuc u duboku baru. Posle toga je seo, prekrstio ruke na grudima i poceo da ceka... I uvek kad prica svoju pricu, Dzejn ukazuje da je to bio trenutak krajnjeg uzasa.

Na pitanje kako je pobegla, Dzejn kaze da je to bilo lako. Diks, sa rukama prekrstenim na grudima, najzad je zaspao; a Dzejn je otkljucala katanac svojih lisicina jednom ukosnicom. Onda je na vrhovima prstiju izasla iz pecine.

- Ali, sta je sa Dzonijem Diksom? - uvek neko upita. A Dzejn sleze ramenima.

- Pojma nemam - kaze ona. - Pretpostavljam da je izasao ubrzo nakon sto sam to ja ucinila i da ga je bilo previse sramota da se javno pokazuje. Shvatate, mogla sam ga ostaviti samog i bespomocnog u pecini. Lud, kakav je bio, osecala sam da zasluzuje sansu. Pre nego sto sam otisla, spustila sam moju ukosnicu pored njega...

- Ja se nadam da je nezgrapni prikan bio kadar da je iskoristi - dodaje Dzejn uvek. - Za to je potrebna prilicno specijalna vijuga, znate...

Comments

Popular posts from this blog

INVAZIJA S ALDEBARANA - Inwazja z Aldebarana - Stanislaw Lem

Daleki Kentaur - Far Centaurus - A. E. van Vogt

Daleki Kentaur





Prenuvši se, probudio sam se i pomislio: kako li Renfrew podnosi ovo?
Mora da sam se pokrenuo, jer vec iduci tren tama nazubljena bolom ponovo se sklopi nada mnom. Nisam znao koliko sam dugo ležao u toj razdirucoj nesvjestici. Kad sam se osvijestio, prvo sam osjetio rad pogonskih motora našeg svemirskog broda.
Ovaj put sam se polagano osvješcivao. Ležao sam potpuno nepokretan osjecajuci svu težinu prospavanih godina. Odlucio sam da postupam upravo onako kako je propisao Pelham, prije tako mnogo godina.
Nisam želio ponovo izgubiti svijest.
Ležao sam tako i razmišljao: smiješno je, i malo glupo, što se toliko brinem o Jimu Renfrewu. Ta on ce iz svog stanja uspavanosti izici tek za pedeset godina!
Poceh promatrati osvijetljeni brojcanik sata na stropu. Malo prije pokazivao je 23.12; sada je bilo 23.22. Deset minuta izmedu nepokretnosti i kretanja upravo je prošlo.
Polako, ruka mi kliznu prema rubu ležaja. Klik! Prstom sam pritisnuo prekidac i zaculo se tiho zujanje. Automatski ma…

BAJKA O KOMPJUTORU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM - Bajka o maszynie cyfrowej, co ze smokiem walczyla - Stanislaw Lem

BAJKA O KOMPJUTERU KOJI SE BORIO SA ZMAJEM






Kralj Poleander Partobon, vladar Kibere, bijaše velik ratnik, a kao pobornik metoda suvremene strategije više od svih ratnih znanosti cijenio je kibernetiku. U njegovom kraljevstvu sve je vrvilo od elektronickih racunala, manjih ili vecih »elektronskih mozgova«. Poleander ih je postavio gdje god je mogao — nipošto ne samo u astronomskim opservatorijima ili u školama nego doslovce posvuda: cak je u rubna kamene na ulicama dao ugraditi »elektronske mozgove« koji su glasno upozoravali pješake neka pripaze da se ne spotaknu, a bilo ih je i na stupovima, na zidovima i drvecu, tako da ih je svatko u bilo koje vrijeme mogao zamoliti da mu pokažu put. Objesio ih je i ispod oblaka da odozgo jave kad pocne padati kiša, razmjestio ih je po planinama i dolinama. Ukratko, na Kiberi se nije mogao naciniti nijedan korak a da se ne naide na »elektronske mozgove«.
Lijepo bijaše na planetu Kibera, jer je kralj propisao ne samo da se sve što je do tada postojalo …