Robert T. Kurosaka: NE ZAZIVAJ ĐAVOLA

Robert T. Kurosaka: 

NE ZAZIVAJ ĐAVOLA

Materijalizator je bio završen.
Ned Kvin se odmače, obrisa šake i zadivljeno osmotri oveći pult sa brojčanicima, svetiljkama i prekidačima. U ovaj projekat uložio je više godina rada i silan novac. No, najzad je bio okončan.
On stavi metalni šlem na glavu i uključi kablove u kontrolnu ploču. Zatim okrenu prekidač za stavljanje uređaja u pogon i reče: "Novčanicu od deset dolara."
Začulo se neobično zujanje, a onda se u prijemniku pojavio komad papira. Ned ga pomno ispita. Novčanica je bila prava.
"Martini", reče on.
Ponovo se oglasi zujanje. U prijemniku se pojavi lokva. Ned opsova u sebi. Još će puno morati da uči.
"Bocu viskija", reče on.
Odmah posle zujanja pojavi se poznata, mrka boca. Ned isproba sadržaj i osmehnu se.
Zakikotavši se, nastavio je da vrši opite. Povećao je zonu prijemnika i pripremio se za svoj najveći opit. Uz bezgranično bogatstvo koje mu je sada stajalo na raspolaganju mogao je da poželi neke stvari o kojima svi inače u potaji snevamo.
Ponovo je uključio materijalizator, duboko udahnuo i rekao: "Devojku."
Kada se zujanje utišalo u prijemniku je stajala jedna ljupka devojka. Bila je naga. Ned nije ništa kazao o odeći. Bila je pegava u licu i imala je kikice. Najviše joj je moglo biti osam godina.
"Pakao", promrmlja Ned Kvin.
Zzzzum.
Vatrogasci su pronašli dva ugljenisana kostura na zgarištu koje se dimilo.