Skip to main content

PROP'O KONTAKT - Nikola Krstic


PROP'O KONTAKT

Nikola Krstic


Vetar huji nad Romanijom a dva cobanina sviraju u diple. Uto se na nebesima ukaza leteci tanjir.

Prvi coban: - Vidi, bolan, leteci tanjir! Leti 'vamo!

Drugi coban: - Ne osvrci se! I nako nam niko nece vjerovati!

Prvi coban: - Vid' budale, poplasi nam ovce!

Drugi coban: - Vidi se da je pao s Marsa! Otkud on zna kako ih je tesko prikupiti! Valja nam ustajat' s panja!

Prvi coban: - Jest, valja ustajat'!

Iz tanjira iskacu dvojica, tanko, visoki, plavi, to jest mali i zeleni. Prilaze cobanima. Masu pipcima i kracima i nesto govore.

Prvi coban: - KAKvi su ovo, bolan, Marsovci, kad nemaju buljave oci? Sta ovo kazu?

Drugi coban: - Kol'ko znam sa televizije, ovo ti je ingleski. Ko bi njiha razumio?! Probaj der ti s njima, telepatijom.

Prvi coban, poznat u selu kao telepata, se napreze, zeli im dobrodoslicu, pita ih hoce li sira, hoce li rakije. Oni navalili sa engleskim.

Prvi coban: - Oni ne razumiju telepatiju, ja ne kazivam ingleski! Opet prop'o kontakt!

Marsovci se okrecu i ulaze u tanjir. Odletose.

Drugi coban: - Prop'o kontakt! Hajde da prikupimo ovce!
Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Je li rod nužan? - Is Gender Necessary?; 1974 - Ursula LeGuin

Je li rod nužan? S redinom šezdesetih godina ženski se pokret ponovo stao kretati nakon svog pedesetogodišnjeg zastoja. Bilo je to snažno i silovito okupljanje. Osjetila sam ga, ali nisam tada još znala kolika je ta njegova silina. Jednostavno sam mislila da nešto nije u redu sa mnom. Smatrala sam se feministkinjom; nije mi bilo jasno kako možete biti žena koja misli svojom glavom, a ne biti istovremeno i feministkinja. Ali nikada nisam koraknula ni korak dalje s tla što su ga za nas osvojile Emmeline Pankhurst i Virginia Woolf. Tamo negdje oko 1967. počela sam osjećati određenu nelagodu, potrebu da napravim korak dalje, možda, sama od sebe. Počela sam osjećati potrebu da odredim pobliže i da razumijem značenje spolnosti i značenja roda, i to u svom životu i u našem društvu. Mnogo toga bijaše se skupilo u podsvjesnom jednako onom mojem kao i u zajedničkom — onoga što je trebalo iznijeti u svjesno ili će postati destruktivno. Bila je to ona ista potreba, mislim, koja je navela B
90 comments
Read more

Bari Malzberg: FAZA IV

Bari Malzberg:  FAZA IV Faza I 1. VREME: Nešto zapucketa i u maglini oblika spirohete plima energije pohrli s kraja na kraj, duž sedamnaest svetlosnih godina, a zatim se izli u čisti prostor. Čisti prostor predstavljao je novih dve stotine hiljada svetlosnih godina, a energija, koja je sada postala zgusnuta, strujala je kroz njega kao riba kroz vodu; ubrzavala je, ali je unutra bila neobično statična. VREME: Nešto napade energiju, nekakav kosmički poremećaj ili druga inteligencija, nemoguće je pouzdano reći; energija oseti kako je nešto potiskuje. Ustuknu, a zatim se suprotstavi. Negde u jatu Raka napadač i energija uhvatiše se ukoštac, a njihova borba potrajala je petnaest hiljada godina. Konačno, napadač pade poražen, a energija nastavi svoj put. Inteligencija se povukla. Na nekom potpražnom nivou ona poče da razmišlja. Sistem je kružio oko male zvezde iz klase 'B', gotovo patuljastih razmera, na dalekim rubovima Mlečnog Puta. U okviru normalnog ciklusa lokaln
Post a Comment
Read more

Gregori Benford - A MORE KAO OGLEDALA

Gregori Benford  A MORE KAO OGLEDALA Voren se pitao koliko već dugo plutaju. Trideset sedam dana - kazivali su redovni zarezi u ivici drveta. Roza je zajedno s njim proverila svaki od njih. U podne svakog dana izvodili su ritualno zasecanje njegovim istrošenim džepnim nožićem, brižljivo pamteći svaku svežu zasekotinu u trenutku njenog stvaranja kako je ne bi zabunom zamenili za neke druge i pomislili da je načinjena dan ranije. "Šta to gledaš?" upita Roza žmirkajući iz niskog zaklona. "Brojim ih", reče Voren. "Trideset sedam", uzvrati Roza, a on je po zvuku njenog glasa osetio da i sama ne veruje u to. Red, lepota broja, struktura - ničega od toga ovde nije bilo. Kako i da ne pogreše tokom svih ovih dana? Mora da su minula barem dva meseca. Nije li u razdobljima delirijuma sanjao kako testeriše gredu primoravajući dane da protiču, kako je seče sve dok mu koleno nije utonulo u nešto slatko, a on se onesvestio? Nije mogao da se seti? "Spav
Post a Comment
Read more