PhuZZy LoGiK: - Prijatelj

PhuZZy LoGiK

Prijatelj

Smozdeno.

Da, smozdeno, to je definitivno prava rec. Ne umorno, ne iscrpljeno, ne utuceno...

Smozdeno!

Disanje mu je bilo ravnomerno, oci polusklopljene, a ruke su mu opusteno visile do poda, laktova polozenih na oslonce fotelje.

Podrignuo je, glasno, sa uzivanjem. Potom jos jednom, cisto fore radi. Lep dan. K'o stvoren za izvaliti se u fotelju i podrigivati. Naravno, tek nakon cetiri limenke badvajzera... ili jelena, vec za sta se ima para...

Sta god da je, nestalo ga je. Dragojlo ustade i zaputi se kroz polurazrusenu sobu do kuhinje.

Dragojlo, hm...

Vickasti roditelji, zar ne? Ili mozda samo staromodni. Djavo ce ga znati, i ovako i onako je zaglavio sa tim imenom, a nesto mu se ne mili da se pati sa birokratijom te da ga menja.

Otvorio je vrata frizidera, dograbio jednu oznojenu limenku i otvorio je.

Frizider se zalupi.

Srknuo je ledeno pivce, a potom se zagledao u pihtijastu povrsinu lebdece sfere koja se materijalizovala pred njim. Ruzicasto drhturece meso. Velika viseca fleka.

Fuj, grozno. Nesto ga zasvrbe u nosu i on ga protrlja, uznemirivsi time dlacice unutra. To ga je dovoljno nadrazilo da kine, i posto ga je mrzelo da prinosi ruku ustima, nekoliko kapljica sluzi koje je ispljunuo pogodise loptu.

Naravno, nista se nije primecivalo, posto je ona bila, uglavnom, sluzava. Smrknuo je i okrenuo se, teturavo se vukuci do fotelje. Sfera ga je pratila u stopu.

Seo je i mirno nastavio da srkuce pivo, krajickom oka zagledajuci pihtiju. Kao da se za trenutak zatalasala.

- Zar ne smatras da je cudno sto sam se materijalizovala? - upita ga ona.

Dragojlov komentar bi kratak:

- Odjebi.

Zamahnuo je rukom i pljesnuo po njoj. Ruka mu utonu u zelatinoznu masu, i izlete sa druge strane, povlaceci za sobom mlaz sluzi. Ubrljao je povece parce naspramnog zida.

Fleka se samo promeskoljila, sakupila ponovo u sferu, i nastavila da lebdi, iscekujuci da se nesto zanimljivo desi.

Dragojlo mlatnu prekidac deka i nabaci elektrode na glavu. Uplovio je u matricu polupijan i silno je u tome uzivao. Guardbotovi proleprsase kraj njega i nakon identifikacije, uklonise se iz vidnog polja.

Sfera je spokojno lebdela kraj njega, kraj Alexandrinosovog zelenkasto-modrog sajta u obliku izduzene vrece. Dragojlo je sutnu, a potom zgrabi razmrljane ostatke lopte i zavitla je u sajt. Nekoliko guardbotova se materijalizovalo i sastrugalo masne fleke sa ravne plohe sajta, a Dragojlo strze elektrode i stade da bulji u ispucale bubuljice na malteru plafona.

Pihtijasta masa je, naravno, bila kraj njega.

- Dobro, ajde, dosadilo mi je. Ko si i sta si? - ljutito zareza Dragojlo.

Sfera zadrhta i ispusti nesto sto je ponajvise licilo na jecaj, mada se Dragce bas i ne bi mogao zakleti da je to bilo to. Djavo ce ga znati sa tim prokletim pihtijastim masama, mozda je kao jedna od onih sa 'vizije - taman pomislis kako place, kako joj je zao sto je poklala sve ostale, kad ono hop! i eto je za vratim glavnom glumca.

Samo sto Dragojlo nije bio nikakav glavni glumac i nije imao nikakvo tajno oruzje ili blistavu ideju kojom bi se spasio. Al' sve jedno, ko ga jebe. Da je cujem.

- Ne znam. Odjednom sam postala svesna sebe i tebe. Kao i svih ovih podatak koje trenutno skladistim po umu. Cudno je sve to.

Dragojlo zavrte glavom.

- Pa dobro, a sto si tu? Jel' si uskladistila podatak o tome koji ces moj ovde?

Pihtija se zavrte i ponovo ispusti onaj zvuk nalik na uzdah. Sad je vec delovao kao stvarni uzdah. - Ne znam. Jednostavno sam tu i... postojim.

Dragojlo klimnu glavom i pokusavajuci da izgleda kao da razmislja, poce da ceska bradu.

- Da znas da sam i ja dosao do tog zakljucka! - uzviknu on napokon - izgleda da smo u ponecemu slicni... iako... jebiga, ne svidja mi se bas najvise sto licim na pihtijastu fleku, ali dobro, sad...

Sfera poce veselo da skakuce.

- Kako se zovem? - upita ona radoznalo.

- Kako to mislis? Zar ne znas?

- Ne. Nazovi me nekako, molim te. - zacvile ona.

Dragojlo promisli malo. Ako su vec njega zeznuli, zeznuce i on nju. Nakezio se i ponosno izjavio;

- Zvaces se Simonida!

- Simonida? Prekrasno! Sad imam i ime... a sta cu da radim?

Dragojlo promisli, a potom veselo zaklopara ka frizideru po jos jednu limenku piva. - Bices mi prijatelj! - doviknu on preko ramena, a Simonida veselo zasljapka po stolu.

Sada je sve u redu...